"Pohvala knezu Lazaru" se odlikuje toplinom i neposrednošću. Ona je pisana svečanim izrazima i prožimaju je rodoljubiva i plemenita osećanja. Njena tema je uzvišena: dostojanstvo ličnosti, osećanje patnje i užas robovanja.
Jefimija govori o mrtvom knezu Lazaru, kao dragom prijatelju naglašavajući sve njegove vrline. Kao vladara njega krase najviše ljudske vrline. On je hrabar, dostojanstven i vladao je svojom otadžbinom pravedno. Kao dostojanstven i pobožan vladar nije mogao da gleda svoje hrišćane i svoju otadžbinu potčinjene Turcima. On se suprostavio neprijatelju svojom hrabrošću i u borbi protiv Turaka zaslužio je oreol Svetog mučenika. Odlaskom u nebeska naselja njegova otadžbina ostaje u teškom položaju. Od kneza Lazara, kao Svetog mučenika, bliskog Bogu i svecima Jefimija očekuje pomoć za njegovu napaćenu otadžbinu i njegove sinove Stefana i Vukana. Jefimija svoja osećanja hvale knezu Lazaru izražava skromno i skrušeno. Ona misli da je knez Lazar svojim delima zaslužio mesto među neprolaznim i velikim.
Pohvala knezu Lazaru i danas daje sjaj neprolaznog svojim veličanjem najviših ljudskih vrlina. Ona veliča hrabrost i dostojanstvo. Ona veliča spremnost podnošenja velikih žrtvi, pa čak i života za odbranu otadžbine, naroda i časti. To obezbeđuje čoveku večni život i neprolaznost i čini ga velikim.
