Pre nego što osećanje, koje je posledica prirode predmeta ljubavi, dopre do njih, one ih izdaleka i pre no što ih vide obavijaju onim zamišljenim čarom, čiji neiscrpni izvor nalaze same u sebi. Zatim, pošto su im se približile, ove duše vide ih ne onakvim kakvi su već onakvim kakvim su ih one napravile, pa uživajući u sebi samima, pod vidom takvog predmeta veruju da uživaju u njemu. Ali, jednog lepog dana, čoveku dodija da sam sve daje, otkriva da mu obožavana osoba ne uzvraća ljubav; zanetost splasne i, usled poraza koji doživljuje sujeta, čovek postaje nepravedan prema suviše cenjenoj osobi.

Iz eseja O ljubavi