Jovan Skerlić u članku Jedna književna zaraza, povodom zbirke Posmrtne počasti Sime Pandurovića, pesmu Svetkovina navodi kao primer "bolesnog i bolesničkog pesimizma", a njen prvih stih, "Sišli smo s uma u sjajan dan" doživljava kao slavljenje ludila. Pesma Svetkovina je dugo doživljavana onako kako ju je doživeo Skerlić, kao pesma odricanja života i bekstva u ludilo i izrazitog i naturalističkog pesimizma.
Osnovni motiv pesme Svetkovina je ljubav. Sima Pandurović veliku snažnu ljubav stavlja u bolnički okvir, gde se zgrnula masa sveta koja ih posmatra sa nerazumevanjem.
Prva strofa pesme Svetkovina uvodi u jedan novi svet, svet nerealnosti. Prvi stih "sišli smo s uma" je izraz ljubavnog ushićenja i upućuje na viši nivo stvarnosti koja je suprotstavljena onoj objektivnoj. Ljubavni par utonuo u poznati prostor, "nama draga znan" slavi mesto u kome se našao. Razlog njihovog bekstva od sveta je želja da se ljubav, koja je kao plav i nežan cvet, sačuva i odbrani od skrnavljenja. Ludilom u koje je sišao, ljubavni par je zaštitio sebe od muka, sumnje, vremena i krvavih rana što im je nanosio svet.
Druga strofa je dalje razvijanje motiva sukoba ljubavnog para i sveta. Nerazumevanje za ljubav u svetu od koga su pobegli, nastavlja se i u novoj sredini, u bolničkom krugu. Dok su oni srećni, okolina hvali "onaj život krt što ostavismo" i žali zbog njihovog čina.
U središtu treće strofe je ljubav. Naglašavaju se strasna ljubavna osećanja dvoje mladih. Prikazana je idilična srećna slika - cveće, strast, ljubavni zanos, zadovoljstvo. Iako je njima sada dobro naslućuje se nerazumevanje i otpor sveta.
Četvrtu strofu osvetljava ljubav. Nestale su sumnje u ljubav, "najteži nam jad" i ljubavni par je zahvaćen blaženstvom ljubavnog sklada i topline. Njihova srca su čvrsto spojena, a život je postao "srdačan, krotak". Ova strofa postaje mala himna ljubavi i samo njen delić "onaj život loš" odjek je onog drugog života.
Peta strofa je "onaj život" koji je određen kao loš jer ga ograničavaju uska i sebična shvatanja života i ljubavi. U njemu ljudima "životno vino, srž nedostaju" i zato ne mogu da osete suštinu i lepotu života. "Njima, a glava njihova im smeta", i predrasude i racionalan duh sputavaju i zatvaraju vidike. Stih "A naših srca jedan isti zvuk beleži draži i vremena huk" naglašava ljubav dvoje mladih.
Šesta strofa oblikovana u dijaloškoj formi ukazuje da su pokidani konci što su vezivali ljubavni par "za prostor, vreme, tonove i boje". "Lanci života što zveče i stežu" su raskinuti, "rad ljubavi nam i rad sreće svoje".
Sedma strofa sadržinski i smisaono predstavlja nastavak druge strofe. Prikazan je mirisavi bolnički vrt, u njemu dvoje dragih, a oko njih "sila zgrnulo se sveta". Taj "svet" još gleda ljubavni par "u košuljama belim" "sa životom novim" i "očima im trepti rosa nemo". Dvoje zaljubljenih pristaju da budu gledani i sagledani do kraja i tako postaju simbol ljubavi.
Dihotomija pesme Svetkovina se ogleda u dvostrukom smeru njenog tematskog razvijanja. S jedne strane to je ljubavni doživljaj, gde par zaljubljenih u bolnici za umobolne, zna gde je, ali to doživljava kao otkrovenje sreće, nasuprot životu koji su vodili pre toga. S druge strane data je kritika društva, gde je društvo i svet zdravog razuma, s one strane bolničkog zida, ali van sreće i dubine saznanja. Ljubavni par i društvo su naslikani kao dva potpuno odvojena sveta. Na jednoj strani je ljubav, vernost, nežnost, nevinost i razumevanje, a na drugoj strani je racionalna hladnoća, praktičnost i podređenost normama.
