Prva celina pesme Neznanka, koju čine prve četiri strofe, prikazuje večeri svakodnevnog života u predgrađu realno, bez idealizacije. Nad restoranima je "vazduh gluh i plah", "sokaci su u prašini skriveni", čuju se pijani povici i plač dece, "rašlji i bruji ženski cik".
U drugom delu, petoj i šestoj strofi javlja se pesnik, čiji je jedini drug u noći pijanstva lični odraz u čaši. Oko njega se miču sanjivi kelneri i samo pijanice zečjih očiju mu viču da je u vinu istina - "In vino veritas!".
Treća celina pesme je protkana snovima. Zato se i pesnik pita da li "san to vara mene". Pesnik svako veče u čas naznačen vidi ženu, bez saputnika "sa mirisima nekim maglenim", odevenu u svilenu haljinu, sa šeširom s crnim perjem, sjajnim prstenom na ruci. Čini mu se da ga žena gleda kroz tamni veo i on je potpuno opčinjen njome. On ne zna da li je žena stvarna, a ipak gleda za njenim crnim velom i kao da vidi sa divnom daljinom i začaranu obalu.
Na kraju pesme Neznanka pesnik zaključuje da je u vinu istina i pijanstvo dobija novi smisao. Zato istina nije u sivilu svakodnevnog života, već u njegovom napuštanju, u snovima o uzvišenom, i u stvaralačkoj imaginaciji koja može da stvori paralelnu stvarnost, mnogo srećniju od one u kojoj se živi.
U pesmi Neznanka Aleksandar Blok slika lik "neznanke", zagonetne stanovnice gradske periferije. Kroz stihove pesme pune nedorečenosti, slutnji i simbola razvija svoju metaforičnost i ironiju.
