Fabula pesme Ženidba Maksima Crnojevića je rađena u tipičnoj epskoj tehnici, a ličnosti u živim karakteristikama feudalne riterske etike sa mestimičnim primesama osobina narodnog života i shvatanja običnog čoveka.
Pesma počinje epskim opisom neobično lepe tuđinke, kćerke mletačkog dužda koja će biti kobna za nacionalnu slobodu crnogorskog naroda. Dramski zaplet je postavljen obećanjem ponosnog oca, crnogorskog kneza Iva Crnojevića, da će njegov sin, Maksim kao mladoženja biti najlepši među svim svatovima. Ali podmukla bolest je beznadežno unakazila lice Maksima. Nesrećni otac je zbunjen i pometen pred svojom roditeljskom nesrećom, ali ni po koju cenu ne želi da odustane od devojke koju je izabrao za sina. Zato on krije istinu o isprošenoj devojci, da bi tek posle devetogodišnjeg ćutanja, pritešnjen gorkim i opravdanim prekorima uvređenog dužda, ipak krenuo po devojku. Na putu Ivo Crnojević lukavo sklanja svog nesrećno unakaženog sina, a ulogu mladoženje poverava neobično lepom Maksimovom rođaku, Milošu Obrenbegoviću, ne sluteći da će se on dopasti njegovoj budućoj snahi. Lažni mladoženja je pred Latinima zaštitio Iva Crnojevića i njegovu datu reč, ali je na povratku svadbene povorke iz mletačkog grada, pokazao svoje pravo lice. Želeo je da prisvoji i nevestu Maksima Crnojevića i njene darove, samouvereno ističući da je ona njegova i da je baš njemu data. Gnevni Maksim sa mržnjom posmatra Miloša, njegov uvređeni ponos bukti vatrom unutrašnjeg besa. Samo jedna reč lepe neveste, gorde tuđinke izrečene u njenoj nepromišljenosti dirnula je u Maksimovo uvređeno samoljublje i pretvorila svadbeno veselje u tragično narodno krvoproliće, u kome se gasi i nacionalna sloboda crnogorskog naroda. Nesuđeni mladoženja Maksim Crnojević, crnog lica, na još crnjem konju ogorčen zbog svoje sudbine, pun besa i mržnje i bez imalo straha i griže savesti ubija svog pohlepnog rođaka podstaknut kletvama koje je nesuđena žena uputila. Veselje i pesmu zamenjuje tuga i lelek zbog prolivene bratske krvi. Svestan zla koji je počinio Maksim odustaje od ženidbe i vraća duždu njegovu kćerku. On prekida sve veze i odriče se roda. Promenivši svoje ime i svoju veru izdao je svog oca i pleme Crnojevića. Ali ni među Turcima čiju veru je uzeo nije mira našao.
U narodnoj epskoj pesmi Ženidba Maksima Crnojevića svadbeno veselje je okončano kletvama, mržnjom i bratoubistvom. U tragičnom epilogu se odražavaju daleki odjeci krvavih porodičnih drama na dvoru Crnojevića pred konačan pad Crne Gore. Narodni pevač posebno ističe povređeno osećanje samoljublja i očevu naklonjenost prema skupocenim darovima i neobičnom oružju. Zaslepljen sujetom, ljutnjom, snagom svoje države, Ivo Crnojević će progledati tek na kraju, ogrezao u krvi saplemenika, prolivenoj zbog njegovog slepila. Narodni pevač nije prikazao izrazito pozitivne likove junaka. I sin i otac su za narodnog pevača "krvničko koljeno", i zato on njihove karaktere razvija u tom smislu.
