Artnit

Jutros dajem učenicima lekciju o crtanju nečeg stvarnog. Studio je veliki, ali je unutra zagušljivo od vreline leta. Kada uđem u studio, desetorica dečaka odmah zauzimaju svoja mesta na sredini sobe. Naš model, visoki sredovečni čovek kao skulptura grčkog boga (jedan od Hendrikovih), stoji u uglu na niskom postolju. Postavljam ogledala da proširim prostor tako da imaju različite načine gledanja u subjekat i kažem im da ćemo napraviti po tri skice - jednu realnu, jednu izmišljenu i jednu po sećanju. Dečaci su izgledali nervozno, čak i uplašeni od mene, a ne znam zašto.