Artnit

“Šta bismo ti i ja činili u životu?“ (kao nenastanjeno ostrvo! na ostrvu - znam). - “Otišli bismo kod Rilkea.“ A ja ću ti reći: Rilke je preopterećen, njemu ništa i niko nije potreban, naročito snaga, koja uvek odvlači: udaljuje. Rilke je asketa. Geteu je u starosti bio potreban samo Ekerman (njegova potreba za drugim Faustom i uši što zapisuju). Rilke je prerastao Ekermana, njemu između Boga i “drugog Fausta“ nije potreban posrednik. On je stariji od Getea i realniji. Kao da me zapahnjuje njegova posednička hladnoća, u njegov posed sam namerno i unapred uključena.

U aprilu 1890. godine Meri Kasat je prisustvovala izložbi japanskih obojenih drvoreza u Školi lepih umetnosti u Parizu. Nakon ovog događaja do 1891. godine radila je seriju od deset grafika u boji na kojima prikazuje uobičajene trenutke iz života modernih žena iz više klase. Na ovim grafikama je očigledan uticaj japanskih majstora Utamara i Tojokunija. Grafika Pismo iz ove serije, koja se danas nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku urađena je tehnikom suve igle i akvatinte na papiru.

27. oktobar 1909.

Draga, večeras je stari ljubavni plamen ponovo počeo da se budi u meni. Ja sam ljuštura od čoveka: moja je duša u Trstu. Samo me ti poznaješ i voliš. Bio sam večeras u pozorištu sa ocem i sestrom - grozan komad, odvratna publika. Osećao sam (kao što uvek osećam) da sam stranac u rođenoj zemlji.

P. I. ČAGINU

(Moskva, 27. novembra 1925)

Dragi Petre! Pišem ti iz bolnice. Opet sam pao u postelju. Zašto - ne znam, i verovatno niko ne zna.

Vidiš, treba lečiti živce, a ovde su sve neki feldvebeli. Njihova teorija sastoji se u tome da zidovi leče bolje od ikakvog leka.

Sergijevo Podvorje

5. 12. 44.

Dragi Ivane Aleksejeviču,

Od Borisa Konstantinoviča ponešto saznajem o Vama i Vašim pismima i stalno žalim što niste ovde. Pišem Vam ne da bih Vam nešto posebno napisao, već samo da bih Vam, po ko zna koji put, pokazao svoju duboku i davnašnju ljubav i poštovanje prema Vama. Dali ste mi jednom to pravo i, koristeći se Vašim dobrim odnosom, dozvoljavam sebi da Vam još jednom izjavim svoju ljubav.

"Najdraži prijatelju, tvoja pohvala je nektar i ambrozija za mene zato što odlično znam kako ti je teško da mi je uputiš - ne, da budem precizniji, koliko iskreno misliš kada mi je upućuješ. Od tada sam malo šta uradio, zaokupljen uzdržavanjem; druga skica neuroze straha koju sam, međutim, dao Brojeru. Gospođica Elizabet fon N. se u međuvremenu verila.

(…) Otišao sam u Arl da bih se sreo sa Vinsentom van Gogom, posle upornog navaljivanja s njegove strane. Želeo je, govorio je, da osnuje Atelje Juga, koji bih ja vodio. Taj siroti Holanđanin je bio tako vatren, tako zanesen. Čitanje Tartarena Taraskonca ga je, dakle, ubedilo da postoji neki čudesni Jug, koji treba da se izrazi vatrenim bojama.

Verenici Konstanci Veber u Beč

(29. aprila 1782)

A / Mademoiselle / Mademoiselle Marie Constance / deWeber, /à/

Son logis

Italijanski slikar perioda rokokoa Pjetro Longi je poznat po svojim malim scenama iz svakodnevnog života u Veneciji XVIII veka. Popularne zbog svog šarma i naizgled naivnosti, njegove slike imaju rokoko osećaj intimnosti i manifestuju interesovanje za socijalno opažanje karakteristično za prosvetiteljstvo. Sliku Pismo koja predstavlja mali žanrovski prizor naslikao je 1746. godine. Čini se da je ova slika sa još tri u zbirci muzeja umetnosti Metropoliten u Njujorku deo serije slika naslikanih iste godine za porodicu Đambardi u Firenci.

Vorpsvede, blizu Bremena 18. jula 1903 (subota)

Hteo bih da ti kažem, draga Lu, da je Pariz za mene bio iskustvo nalik iskustvu u Vojnoj školi; kao što me je u ono vreme kad sam bio u toj školi hvatala užasnutost, groza s kojom sam se sad iznova suočio u svemu što se, u nekoj neizrecivoj zbrci, naziva život.