Slika Sahrana grofa Orgaza ispunjava čitav zid kapele crkve Svetog Tome u Toledu. Postavljena je na zid iznad same grobnice u obliku sarkofaga, tako da izgleda da se grof polaže pravo u grobnicu. Njena donja ivica se nalazi na 182 cm iznad poda, a pošto je dubina kapele oko 5,50 m, posmatrač mora dobro da zabaci glavu da bi video gornju polovinu slike.
Mali natpis ispod slike upoznaje posmatrača sa njenom sadržinom i legendom o smrti grofa Orgaza. Don Gonzales Ruis de Toledo grof od Orgaza, koji je umro 1312. godine bio je dobrotvor crkve Svetog Tome. Legenda kaže da su se na njegovoj sahrani pojavila dva nepoznata čoveka koja su prihvatila pokojnikovo telo i položila ga u grob. Veruje se da su to bili Sveti Stefan i Sveti Avgustin. Posle smrti grofa Orgaza potomci njegovih kmetova su odbili da crkvi Svetog Tome daju godišnji obrok u svinjama, guskama i drugim namirnicama kako je on bio zaveštao. Da bi ih prisilili na to, popovi su poveli parnicu, dobili je i u slavu dobijenog procesa naručili svoju sliku, Sahrana grofa Orgaza.
Sahranu grofa Orgaza El Greko predstavlja kao savremen događaj, portretišući među učesnicima sahrane mnoge od mesnih plemića i sveštenika. Velika kamena ploča takođe pripada celini i predstavlja prednju stranu sarkofaga u koju dva sveca polažu grofovo telo. Dva sveca su u raskošnim bogatim odeždama. Sveti Avgustin je prikazan kao ugledni biskup bele brade, a Sveti Stefan kao đakon na čijem skutu se nalazi prikaz scene njegovog mučeništva. Sveštenik u prozirnoj beloj odori i sveštenik sa knjigom i krstom su na levoj strani slike, a na levoj strani je monah u suroj, gruboj kaluđerskoj odori. Tu je i autoportret El Greka kao jedini lik, pored sveštenika u prvom planu, koji gleda u scenu iznad kao da je svestan šta se događa. Dečak sa kultinjom, u stvari portret sina El Greka izdvaja se sasvim napred. U njegovom džepu se nalazi maramica sa potpisom El Greka i godina rođenja dečaka - 1578. Scena je zatvorena u pozadini jednom briljantnom grupom portreta: nizom kabalerosa uniformisanih u jednostavno crno odelo sa čipkastim belim okovratnicama. Neposredno iznad njih grofovu dušu, malu magličastu figuru jedan anđeo nosi na nebo.
Gornja polovina slike predstavlja scenu na nebu. Anđeo prinosi Isusu Hristu dušu umrlog grofa. Bogorodica, i Sveti Jovan, ogrnut samo oko bedara, mole Hrista za milost duše. Svi ostali likovi su prikazani kao u magli. Iza Bogorodice je Sveti Petar sa ključevima raja, a ispod nje su likovi kralja Davida sa harfom, Mojsija sa pločama sa deset zapovesti i Noja sa barkom. Nebeski skup naslikan je sasvim drugačije nego donja polovina. Svaki oblik - oblaci, udovi, draperije - učestvuje u kovitlacu koji se kao plamen diže prema udaljenom liku Isusa Hrista.
Naglim skračivanjem figura u prvoj polovini slike (jer im je noge odsekao pervaz ispod same slike) El Greko postiže iluziju beskraja gornjeg prostora, dok oni niži likovi u prvom planu izgledaju kao na pozornici. U Grekovoj izvanrednoj gami preovlađuju crni i srebrni tonovi - mirno, svečano, duboko ozbiljno i uverljivo, "sa ujednačenom punoćom liturgijskih horova." Po jasnoći i jednostavnosti koncepcije, po slobodi i lepoti izvođenja, po uvek istoj visini inspiracije Sahrana grofa Orgaza spada među najveća dostignuća u slikarstvu.
"Slava te slike - pisao je doktor Nisa, hroničar Toleda, - bila je tako velika da su stranci dolazili da vide ovo remek-delo i ostajali su pred njim zadivljeni, a sami Toledanci navraćali su mnogo puta da je razgledaju i svaki put otkrivali su u njoj sve nove i nove lepote i sa sve većim interesovanjem proučavali lica kabalerosa i drugih ličnosti iz pratnje - koja su većinom portreti izvesnih savremenika (El Greka)."
