Čovek današnjice u svom ubrzanom načinu života i svakodnevnoj komunikaciji koristi liniju ili skup linija kao neki novi vid sporazumevanja. Sa druge strane linija kao odraz brzine obeležava vrlo slikovito i sugestivno naše savremeno doba.
Linija i njen pojam se objašnjavaju sa aspekta različitih nauka. U geometriji linija se određuje kao putanja kojom se tačka kreće kroz prostor, ili pak kao bezbroj tačaka u prostoru koje su međusobno povezane. Estetika pokušava da objasni lepotu linija. Po Aristotelu se kao lepa doživljava ona linija koja je podeljena tako da se čitava linija odnosi prema većem delu kao veći deo linije prema manjem delu. Psihologija pokušava da objasni pojam linije u odnosu na estetski doživljaj kod ljudi i značaj razvoja linija u crtežu za psihofizički razvoj čoveka. Pedagogija i didaktika pokušavaju da objasne pojam linije vezujući je za crtež i vaspitno-obrazovne ciljeve koji se ostvaruju kroz likovno obrazovanje.
Linija se određuje kao oblik sa jednom dimenzijom, naglašenom dužinom, a dve nenaglašene, visinom i širinom. Ako se ovako odredi pojam linije onda ga mi potpuno izjednačavamo sa pojmom linijsko. Zato se ova dva pojma moraju razgraničiti. Linija je trag na površini namenjen pogledu. Linijsko se odnosi na taktilno ili na opšte iskustvo tela. To je na primer, kuća u arhitekturi ili ulica u urbanizmu. Liniju možemo odrediti i kao trag koji ostavlja tačka svojim kretanjem u prostoru. Takvo određenje pojma linije možemo shvatiti kao nešto živo, sa zanimljivim ili dosadnim putem, sa različitim osobinama, tokovima, karakterima, značenjem. Pojam linije se može odrediti i kao potez, crta ili trag na površini registrovan različitim likovnim materijalima i tehnikama. Materijali koji ostavljaju linijski trag na nekoj površini mogu biti različiti. To može biti olovka, flomaster, pero, hemijska olovka, ugljen, tuš-pero, tuš-kist. Pojam linije se može odrediti i na nivou znaka. Onda linija može imati dva vida. Prvi vid je čulni. Tada se linija određuje kao vizuelni nadražaj na očnoj mrežnjači. Drugi vid je čulno-izvođački i onda se linija određuje kao likovni trag koji ostavlja neki materijal u skladu sa vlastitim karakteristikama.
Teoretičari linija se posebno bave kategorizacijom linijskih promena. Tako je izgrađen metod koji tvrdi da se crtež ne može razumeti ako se ne odredi rukopis autora. Rukopis autora je određen sistematizacijom i koordinatnim sastavom linija.
Linija je najstarije i najčešće korišćeno sredstvo umetničkog izražavanja. Čovek je još u praistorijsko vreme počeo da kleše prve crteže na zidovima pećina u kojima je živeo. Već tada čovek je počeo da ispoljava snažnu težnju za dopadljivim linijama i oblicima. Za njega je linija bila neizgovorena reč, a crtež prvi govor.
Za umetnika linija je čudesno sredstvo i način izražavanja. Koristeći linije kao sredstvo svog izraza umetnik vezuje pogled za svoje delo. Linije kompozicije pokreću svet umetničke lepote, vrline, humanizma kroz vreme i ostavljaju neizbrisiv trag u večnosti čovekovog trajanja. Ili jednostavno kao što reče naš poznati slikar Mića Stoiljković jednu večnu istinu o liniji kao važnom umetničkom izrazu crtača, a ja bih slobodno dodao i svakog likovnog umetnika, sledećim rečima "Srećom crtaču ne trebaju reči. Linija je njegova sloboda i molitva".
