Na slici Portret Maksa Ernsta se jasno vidi uticaj nadrealizma. Ona beleži deo ambivalentnosti u tadašnjoj vezi Leonore Karington i Maksa Ernsta i prenosi snažan osećaj emocionalnog i fizičkog zatočeništva koje je Leonora osećala i iz kojeg je očajnički želela da se oslobodi.
U prvom planu slike prikazan je Maks Ernst koji stoji u zloslutnom i smrznutom pejzažu obavijen neobičnim crvenim ogrtačem od krzna ili perja koji se završava ribljim repom, s jednom vidljivom nogom u prugasto žutoj čarapi. On maše neobičnim fenjerom koji drži malog konja. Iza njega vreba još jedan konj, smrznuti beli pastuv prekriven ledenicama. Leonora Karington je često u svoje kompozicije uključivala belog konja kao surogat za sebe, a na ovoj slici smrznute i zarobljene konjičke figure viđene su kao simboli njene želje da se oslobodi Ernstove emocionalne i umetničke kontrole.
