“Imate li navika? Volite li dobro da pojedete?“

Odgovara mi užurbano:

“Mogu da preživljavam jedući bilo šta! Posni pasulj i suv hleb svaki dan, godinama!“

“To je loše!“ primećujem zamišljeno, zabrinutog izraza. Zapanjen je. Objašnjavam mu:

“Jesti svaki dan pasulj i hleb, to je skupo. Treba ih zaraditi neprestanim radom. Obrnuto, ukoliko se naviknete da živite uz kavijar i šampanjac, to ne košta ništa.“

Osmehuje se bleskasto, uveren da zbijam šalu.

“Nisam se nikad šalio u životu!“ dreknuh odlučno! Na to on poče krajnje predano da me sluša.

“Kavijar i šampanjac su stvari koje vam besplatno nude izvesne veoma otmene dame, zanosno naparfimisane i okružene najlepšim nameštajem na svetu. Ali, za to treba da se bude nešto sasvim obrnuto od vas koji u posetu meni dolazite crnih noktiju, dok ja vas primam uniformisan. Idite i prorađujte pitanje posnog pasulja. To je vaše pitanje. Imate štaviše obeležje preuranjeno izboranog posnog pasulja. Što se, pak, spanać-zelene boje vaše košulje tiče, ona, bez imalo zabune, priliči ostarelima pre starosti i promašenima.“

Iz knjige Salvador Dali - Misli