"Moja je želja danas, svakako, 'Šire! Šire!' Polifonija, kako to kaže muzičar. U isti mah: povezivanje 'bajke' i 'stvarnosti'. Ne spoljne stvarnosti - pas, zdela, razgolićena žena - već materijalne stvarnosti slikarskih predstava, 'alata'. Ova stvarnost iziskuje potpunu izmenu izražajnih sredstava, u koja se ubrajaju i tehnička sredstva. Slika predstavlja celovito jedinstvo svekolikih sredstava. Meni nije potrebna bajka o 'Čizmama od sedam milja' ili o 'Trnovoj ružici', pa ni 'konkretizovana' fantastika, meni je potrebna čisto slikarska bajka, koju jedino i isključivo slikarstvo može da ispriča - pomoću svoje 'stvarnosti'. Unutarnja povezanost pomoću spoljnog razilaženja, spajanje pomoću razrešenja i raskidanja. U nemiru mir, u miru nemir. 'Događaj' na slici ne treba da se zbiva na površini platna, nego 'negde' u 'iluzornom' prostoru. Iz 'neistine' (apstrakcije!) treba da progovara istina. Jedra istina, koja se zove 'Ovde sam'."
Iz eseja O umetnosti i umetnicima
