Hteo bih naslikati portret prijatelja slikara koji je zaokupljen velikim snovima, koji radi kao što slavuj peva, jer to je njegova priroda. Taj će čovek biti plav. Hteo bih u sliku uneti svoju ocenu, ljubav koju prema njemu osećam.
Pojačavam svetlu boju njegove kose, uzmem narandžaste nijanse, pa nijanse hroma i bledog limuna.
Iza glave mu slikam beskonačnost, naslikam osnovu najbogatijom, najjačom plavom bojom koju mogu postići, i tim jednostavnim postupkom plava glava, osvetljena na toj osnovi bogate modre boje, proizvodi utisak kao zvezda u dubokom plavetnilu.
Nastojao sam da crvenom i zelenom bojom izrazim snažne ljudske strasti. Prostorija je crvena kao krv i zagasitožuta, u sredini je zeleni biljar, četiri svetložute svetiljke rasipaju narandžastu i zelenu svetlost. Najrazličitije zelene i crvene boje sukobljavaju se, u oštrim suprotnostima, u likovima probisveta. U praznoj i tužnoj dvorani sama ljubičasta i plava boja.
Hteo sam izraziti misao da je noćno zabavište mesto gde se čovek može upropastiti, poludeti, gde može postati zločinac.
