Žan Onore Fragonar je naslikao sliku Ljuljaška, sa namerom da laska baronu i njegovoj ljubavnici. Prikazujući ih lepršavo i veselo, on je želeo da obezbedi intimnu uspomenu njihovog odnosa, i zbog toga je samo koristio najbolje od rokoko tehnike.
Slika Ljuljaška prikazuje mladog čoveka sakrivenog u grmlju kako gleda mladu ženu koja se ljulja, dok je gura stariji čovek, gotovo sakriven u senci. Žena visoko zamahuje nogama, sve dok pomera svoju cipelu u pravcu statue Kupidona i okreće je nazad u pravcu dva anđeoska heruvima na strani starijeg čoveka.
Slika Ljuljaška se sastoji od trouglastog oblika, sa baronom i ženom koji čine osnovu piramide. Žena je u vazduhu na vrhu trougla, u centru prostora. Ona je osvetljena jakim svetlom koje dolazi odozgo, a maštovito drveće formira ovalni okvir za akciju u centru. Fragonar je prikazao niz sakrivenih detalja u kompoziciji radi naglašavanja poruke razigrane zabranjene ljubavi, uključujući dve statue Puta koji su zagrljeni, a u kamenu kruga su pas i delfin i kamena statua Kupidona. Žena nosi pastirski šešir koji deluje ironično, jer su pastiri bili obično povezani sa vrlinom zbog njihovog života u prirodi, daleko od iskušenja grada. Cipela žene, koja je odletela sa njenih nogu ukazuje kao da se ljulja veoma lako, a jedan razigran dodir naglašava erotsku temu, i dodaje vizuelni fokus prskanjem sunčeve svetlosti.
Za scenu koju slika na otvorenom, Fragonar koristi sunčevu svetlost, išaranu filtriranjem kroz drveće i pozadinsko osvetljenje i tako stvara meku scenu sa zavodljivim sjajem. Svetlost pada na ženu tokom ljuljanja, naglašavajući njenu svetlu kožu, a talas kremaste tkanine se kovitla oko nje. Kontrast između svetlosti i senke dodaje osećaj da se nešto zabranjeno odvija. Drugi delovi slike ostaju u senci, kao što je na primer stariji čovek u mraku, što verovatno upućuje na njegovu aferu sa ženom.
Slika Ljuljaška sadrži bogatu simboliku, ne samo da prikazuje trenutak pun spontanosti i radosti života, već aludira na nezakonitu vezu koja može da traje, ili samo što nije počela. Raspoloženje na slici je vedro i veselo. Naglašavajući slobodnu i laku prirodu teme, Fragonar koristi fluidne poteze četkice, zadržavajući meke ivice na glavnim figurama. U poređenju sa mnogim njegovim drugim slikama međutim, sliku Ljuljaška slika sa finijim detaljima nego obično, i podseća na holandske slikare poput Rembranta van Rajna.
Vodeći mislioci tog vremena imali su više negativnih kritika na slikarstvo Žana Onorea Fragonara. Slike, kao što su Ljuljaška donele su mu oštre kritike filozofa, kao što je Deni Didro, jedan od najistaknutijih kreatora francuskog prosvetiteljstva.
