Slici Mlade dame na selu prethodilo je nekoliko studija, uključujući i skicu u ulju na kojoj je Gustav Kurbe ostvario vodeću odliku slike. Na završnoj slici on daje figurama značajniju ulogu i menja pejzaž, izostavljajući dva velika stabla koja se na studiji naziru nasuprot nebu.
Velika scena pejzaža sa figurama, koje su okružene zelenim predelima, prikazana je na slici Mlade dame na selu i ima izuzetan kvalitet svetlosti i veoma snažnu kompoziciju. Tri Kurbeove sestre Želi, Žulijet i Zoe koje se šetaju su elegantno obučene, nose široke šešire. Jedna od devojaka nudi milostinju mladoj pastirki, koja kao da se klanja. Razdražljiv, nakostrešen crno-šareni pas laje na dve krave koje pasu u klisuri.
Gustav Kurbe je polagao velike nade u sliku Mlade dame na selu, ali kada je izložena na Pariskom salonu 1852. godine, likovni kritičari su je napali žestoko, zamerujući joj neukus i nespretnost. Oni su kritikovali zajedničke karakteristike modela, seljačke kostime, "smešno" malih krava i psa, kao i ukupni nedostatak jedinstva, uključujući tradicionalnu perspektivu i obim. Bili su gotovo jednoglasni i u zameranju Kurbeu zbog "ružnoće" tri mlade žene, koje je slikao po uzoru na svoje sestre. Ironično, upravo efekti na kojima je Kurbe naporno radio na slici su bili delovi koji su i najviše kritikovani.
