Žan Onore Fragonar na slici Ljubavno pismo prikazuje vidljivo stidljivu mladu ženu koja drži pismo izvučeno iz buketa cveća. Ona se naginje napred, a beli papiri na stolu ipred nje su razbacani. Elegantna plava haljina, čipkana kapa i frizura žene koja sedi za stolom za pisanje bili su karakteristika visoke mode u vreme kada je naslikana slika. Prikazana scena ostavlja posmatrača da se pita da li je ona upravo dobila pismo ili je napisala, i da li su cvetovi koje drži izjava ljubavi.
Zlatna svetlost natapa scenu, i razlivajući se od prozora kao da pada niz talase haljine mlade žene. Njen rundav pas ne izgleda previše prijateljski. Njegova glava je zatrpana linijama od vrata do tela, njegov izraz lica je oprezan. Posmatrač slike može da se pita da li on vidi nekog u pozadini, štiti ovu mladu ženu od bezazlene nesreće, ili možda od namera njenog zavodnika.
Žan Onore Fragonar oblikuje kompoziciju slike Ljubavno pismo u tamnijim nijansama braon boje, slikajući i modelirajući vrhom četkice potezima varirajuće debljine. Bela boja je ograničena na pasaže pod jakim svetlom u centru slike: napuderisano lice mlade žene, njena odeća i kapa, površina za pisanje na stolu sa stolicom, cveće i pas.
Natpis na pismu koje drži mlada žena je bio povod za različita tumačenja. Cuvillere jednostavno može da se odnosi na njenog kavaljera. Međutim, ako se čita Monsieur Cuvillere, onda bi žena koja sedi mogla da bude kćerka Fransoa Bušea, učitelja Fragonara, Mari Emilie Buše, rođena 1740. godine koja je ostala udovica 1769. godine, a 1773. godine se udala za očevog prijatelja, arhitektu Čarlsa Etjena Gabrijela Kuvilera.
Na slici Ljubavno pismo erotizam je duboko skriven, ali izgleda kao da slika svetli strašću. Ono što privlači oko posmatrača su zlatne boje i koketan stav mlade žene, pre nego delovi tela.
