Godine 1949, Luj Aragon, francuski pesnik i član Komunističke partije, posetio je Pikasa u želji da nađe sliku za plakat za Konferenciju mira u Parizu. Svidela mu se Pikasova litografija koja prikazuje goluba. Litografija je bila veoma zanimljiva, razigrana i u nijansama bele i sive boje. Pikaso je uhvatio suštinu oblika goluba i pored njegove jednostavnosti, stvorio snažnu sliku velike živosti. Osim toga, goluba koga je prikazao na litografiji poklonio mu je Anri Matis. Za razliku od običnih golubova, njegove noge su bile potpuno prekrivene perjem i izgledale veoma lepo i neobično. To je bio golub od koga je Aragon odlučio da napravi simbol mira.
Pikaso nije nikada verovao da bi golub trebalo da bude simbol mira i bio je protiv Aragonovog izbora. On je samo rekao sarkastično: "Jadan čovek! On ne zna ništa o golubovima! I koliko su nežni golubovi, kao što govori mit da jesu! Oni su veoma okrutni. Imao sam neke ovde i oni su kljucali jadnog malog goluba do smrti zato što im se nije svideo. Oni su kljucali njegove oči, a zatim ih rastrgli na komade. Bilo je strašno. Kako je to za simbol mira?"
Pikasov prvi golub mira, izabran je kao amblem za Prvu međunarodnu konferenciju mira u Parizu 1949. godine. Otvaranje konferencije se poklopilo sa rođenjem njegove druge kćerke sa Fransoaz Žilo. Pikaso nije puno razmišljao kako da joj da ime. Nazvao ju je Paloma, što je ime za goluba na španskom jeziku.
Prikaz goluba kasnije postaje čest motiv u umetničkom stvaralaštvu Pabla Pikasa. Ova ponosna ptica je prikazivana često u srećnom letu kako nosi maslinove grane i cveće u svom kljunu, na svojim krilima i nogama. Realističku sliku klasičnog goluba Pikaso kasnije razvija u jednostavan crtež koji mogu da razumeju svi ljudi, bez obzira na religiju i kulturu.
