Grčka mitologija govori kako je boginja mladosti Heba iz svog magičnog putira delila ambroziju, božanski napitak za podmlađivanje bogovima. Kada je nepažnjom izgubila ovaj putir zbog demona, bogovi su poslali orla da ga povrati. Usledila je borba i orlu je ispalo perje i prolio je kapi krvi. Oni su pali na zemlju gde se svaki od njih pretvorio u stablo oskoruše. Otuda je oblik listova oskoruše izveden iz orlovih pera, a boja plodova iz kapljica krvi.
U nemačkoj mitologiji simbol oskoruše je povezan sa imenom boga oluja Donarom. Takođe je istaknuta u nordijskoj mitologiji kao drvo od kojeg je napravljena prva žena, (prvi čovek napravljen je od jasena). Legenda kaže da je spasila život bogu groma i oluje Toru tako što se savila nad brzom tekućom rekom u Podzemlju u koju je odnet. Tor je uspeo da zgrabi drvo i vrati se na obalu.
Oskoruša je uz brezu jedno od najomiljenijih drveća u Rusiji. Postoji mnogo pesama i zagonetki posvećenih njoj. Motivi oskoruše se mogu videti na čestitkama i već dugo su uključeni u šare na košuljama, stolnjacima, peškirima, na keramici i predmetima za svakodnevnu upotrebu.
Prema beloruskim legendama, drvo oskoruše je stvorio đavo na mestu suza koje su izlivene iz Eve, izbačene iz raja, kao znak njegove pobede nad čovekom. Pošto je Bog video da lišće na drvetu podseća na krst, uzeo je oskorušu iz đavoljeg vrta. Kada je izgubio vlast nad drvetom, đavo je u znak odmazde i da bi naškodio ljudima, plodove učinio gorkim.
Od davnina se oskoruša u magiji koristila kao zaštita od stranih čini, da se odbije šteta, da se zaštiti od zlih očiju. Da bi se kuća zaštitila od požara, oko nje je sađeno drvo oskoruše, a da bi se zaštitila od zlih očiju iznad praga su pričvršćivane dve grane njenog drveta, povezane u krst crvenim kanapom. "Zaštitne" grane oskoruše su se zabadale uz vrata kuće da bi štitile od zmajeva i drugih čudovišta. Verovalo se i da štiti od veštičarenja i začaravanja. Grančice oskoruše su vezivane za krave kako bi se one i njihovi proizvodi zaštitili od začaravanja. Smatralo se da doprinosi komunikaciji sa višim moćima i predviđanjima i da će onaj ko je lomi ili seče ili neko od njegovih rođaka uskoro umreti. Zato bi se, pre nego što bi isekli granu oskoruše, poklonili drvetu, tražili oproštaj i objasnili zašto uzimaju deo nje, inače bi to bila nesreća.
