Mlade hebe se sade u aprilu i maju ili septembru i oktobru. Odgovara im alkalno ili neutralno zemljište.
Varijetetima hebe sa malim listovima odgovaraju svetla, sunčana mesta, a varijetetima sa dugim listovima polusenka.
Heba treba da se zaliva redovno, ali joj smeta zadržavanje vode. Zato joj treba obezbediti dobro drenirano zemljište, jer voda koja se zadrži oko korena može da izazove trulež korena, gljivična oboljenja ili pepelnicu, a na listovima mogu da se jave braon mrlje.
Iako heba nije otporna na hladnoću, može da podnese neki stepen ispod nule kraći period.
Smatra se da što heba ima veći list to je osetljivija na jači mraz i hladan zimski vetar. Mnogo su otporniji varijeteti sa sitnim listovima, pokrivači tla, ali su malo osetljiviji ako se posade u saksiju ili žardinjeru i potrebno ih je dodatno zaštititi da se ne smrznu ili ih ne ošteti vetar. Širokolisni varijeteti su osetljiviji u umerenoj klimi i mogu da prezime na zaštićenom mestu.
Iz starog korena heba često potera mlade izdanke. Ako se smrzne, treba da se oreže na proleće i odstrane oštećene grane od mraza, jer smrznuti delovi štite biljku od većeg smrzavanja, ali i suvišne grane zbog lepšeg oblika.
Heba se razmnožava reznicama dužine 8 do 10 cm koje se seku u julu ili avgustu. Može da se razmnožava i u rano proleće deljenjem korena.
Da bi heba bogatije cvetala treba je redovno prihranjivati u periodu vegetacije do pojave prvih cvetnih pupoljaka, kao i posle svakog precvetavanja, nakon čega bujnije raste. Za podsticanje daljeg cvetanja redovno se uklanjaju precvetali cvetovi.