Iako mu odgovaraju svetla mesta, Parthenocissus najbolje napreduje u senci. Dobro podnosi jaku zimu i dugotrajne suše.
Parthenocissus toleriše razne vrste zemljišta. Može da štiti i od erozije.
Pošto Parthenocissus svojim korenom može da nađe hranljive materije u zemljištu, nije mu neophodno prihranjivanje.
Parthenocissus se orezuje kada treba da se oblikuje ili da mu se usmeri rast. Grane koje se pružaju suprotno od oslonca treba orezivati, a kada prekriva zidove kuće orezuje se oko prozora i vrata.
Parthenocissus može da se razmnožava reznicama ili bobicama koje se sakupljaju u jesen i odmah sade. Kada treba da raste uz kuću, sadi se najmanje jedan metar od temelja. U proleće niče mnogo mladih biljaka, koje rastu veoma brzo. Prve godine ih treba zalivati redovno, a kasnije nije potrebno.
Parthenocissus quinquefolia, poznata pod nazivom petolisna lozica se teže razmnožava, a pošto se “lepi“ na podlogu nije joj potreban oslonac. Parthenocissus tricuspidata, poznata pod nazivom troprsna lozica se lakše razmnožava, više širi, ali pošto ima vitice kao vinova loza, za nju se preporučuje oslonac.
Da se ne bi oštetila fasada kuće kada se uklanja Parthenocissus sa zidova, seku se grane uz koren i ostave da se osuše, a zatim uklanjaju suve grane sa zidova.
