Aronija je rod bobičastog voća iz porodice ruža. U ovom rodu postoje tri vrste: crnoplodna, ljubičastoplodna i crvenoplodna aronija sa nekoliko sorti.
Aronija potiče sa istočne obale Severne Amerike. Indijanci su od davnina koristili njene plodove za ishranu tako što su ih sušili ili mleli, pa ih kombinovali sa mesom i dodavali pogačama. Kao lek za stomačne tegobe koristili su sveže plodove, a za zaustavljanje krvarenja iz rana čaj od sušenih listova i kore.
U Evropu je aronija preneta zato što podnosi veoma niske temperature i ima bujne lepe cvetove. Kao ukrasni grm počinje prvo da se gaji u parkovima u hladnim krajevima tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Posle nuklearne katastrofe u Černobilju plodovi aronije su korišćeni za ublažavanje zdravstvenih tegoba ljudi, koje su bile prouzrokovane radijacijom.
Aronija raste u obliku grma i može da dostigne visinu i do 3 m i širinu oko 2,5 m. Posađena u vrtu, cveta već druge godine, u maju. Cvetovi su beli ili bledoružičasti, prečnika 1,5 cm, sakupljeni u grozdove, koji imaju i po 30 cvetova. Listovi su ovalni i nazubljenih rubova, tamnozelene boje, i u jesen postaju jarkocrveni.
Krajem avgusta ili sredinom septembra aronija donosi sitne, okrugle, najčešće ljubičasto-crvene plodove, koji se dobro održavaju na grmu i mogu da se beru i dva meseca nakon sazrevanja. Plodovi imaju trpko-kiseli ukus. Od njih se proizvodi žele, džem, slatko, sok, sirup, vino i liker, a dodaju se smrznutim ili fermentiranim mlečnim proizvodima. Sušeni plodovi se koriste za čaj. U prehrambenoj i farmaceutskoj industriji aronija je postala značajan izvor prirodne boje.
