Gnezdasta paprat (Asplenium nidus) pripada velikoj porodici paprati Aspleniaceae, koja ima oko 700 vrsta. Ime roda potiče od grčke reči koja označava lek za slezinu, jer se biljka koristila u narodnoj medicini. Naziv, gnezdasta paprat je povezan sa oblikom lisne rozete, nalik na ptičje gnezdo.
Tropska područja, Afrike i Azije su prirodna staništa gnezdaste paprati. Iako raste i na zemlji, najčešće opstaje kao epifit. Razvija se na stablima i granama palmi ili drugog drveća, do 60 m visine. Njeni listovi mogu da budu dugi do 150 cm, a široki 10 do 20 cm.
Listovi gnezdaste paprati su kopljasti, sjajni, svetlozeleni, kožasti i složeni u veliku levkastu rozetu, i ako se gaji kao sobna biljka mogu da porastu i do 90 cm. Dužinom lista se pružaju braon žile, koje su naročito izražene pri dnu i na poleđini lista. Kada poraste novo lišće se spiralno uvija od centra prema gore. Mladi izdanci, koji izrastaju iz podzemnog stabla su veoma osetljivi i ne smeju se dodirivati nekoliko prvih nedelja.
Dok je gnezdasta paprat mlada i mala može da bude na bilo kom mestu u domu, gde za nju postoje povoljni uslovi. Ali, kako raste zahtevaće sve više prostora.
