Aspidistra je poreklom iz Kine i Japana. U viktorijansko doba bila je popularna biljka zbog njene izuzetne otpornosti. Iako je često ukrašavala slabo osvetljene salone, smatrana je za biljku niže srednje klase.

Jedna od retkih biljaka koja je bila inspiracija za pisanje romana bila je aspidistra. Džordž Orvel je 1936. godine napisao roman Samo nek aspidistre lete, o siromašnom mladiću koji živi u Londonu 1930. godine, i primećuje da aspidistra živi skoro svuda i napreduje uprkos lošim uslovima.

Nadzemno stablo aspidistre nije razvijeno, a podzemno je u obliku zadebljalog rizoma. Iz podzemnog stabla se razvijaju sjajni, kožasti dugi listovi kopljasto-eliptičnog oblika, tamnozelene boje, u obliku gustog bokora. Osim zelenih listova postoje vrste sa žućkasto-smeđom prugom na listu.

Cvetovi aspidistre izrastaju veoma nisko, skoro uz površinu zemlje, obično u proleće ili rano leto. Oni su mali, neugledni, zvezdasti, ljubičasto-braon boje.

Odrasla aspidistra ima izgled žbuna, čija visina odgovara dužini listova koji čine bokor. Najčešće poraste u visinu od 40 do 80 cm.

Aspidistra je vrlo dugotrajna sobna biljka. Najčešče se gaji u većim saksijama, a njeni veliki listovi zanimljivo izgledaju u vazi sami ili u cvetnim aranžmanima.