Artnit

Međutim, dečak se ovde po prvi put sreće sa jednim novim svetom: svetom novca.

Ti klinci u uniformi nose dijamante na prstima i skupocene satove. Čim dođu do malo slobodnog vremena, počinju da čavrljaju o zadovoljstvima koja će im u budućnosti omogućiti njihovo bogatstvo; osećaj njihove, istina nesvesne ali očigledne moći pogađa Dostojevskog.

Zanimljiva stvar kod Nju Albiona bila je da su bili potpuno moderni u duši. Teško da je bio iko u firmi ko nije bio potpuno svestan da su reklama i marketing najprljavija stvar koju je kapitalizam iznedrio. U nekoj firmi čije je rukovodstvo "crveno", sigurno bi obraćali pažnju na čast i korist samog reklamiranja. Ali, u Nju Albionu bi se svi smejali na to.

Te tri nedelje protekle su vrlo mučno, a očigledno me čekalo još gore vreme, jer se bližio rok da platim kiriju. Ipak, nije bilo ni izdaleka tako gadno kao što sam očekivao. Jer kad se primakneš bedi, dođeš do utešnog otkrića. Otkrivaš dosadu, odvratne komplikacije i početak gladovanja, ali otkrivaš i važnu osobinu bede koja sve iskupljuje: činjenicu da ona poništava budućnost.

Moja tetka, Meri Biton, moram da vam ispričam, umrla je od posledica pada s konja kad je u Bombaju izjahala da se nadiše vazduha. Vest o nasledstvu stigla mi je jedne večeri, gotovo u istom trenutku kad je usvojen zakon kojim je ženama dato pravo glasa. Pismo od advokata skliznulo je u moje poštansko sanduče i, kad sam ga otvorila, videla sam da mi je tetka ostavila pet stotina funti godišnje do kraja života. Od to dvoje - prava glasa i novca - novac mi je, priznajem, izgledao neuporedivo važniji.

... Sami se nikada ne služe novcem, već ga čuvaju za slučaj nekog događaja koji bi se mogao javiti, ali koji ne mora nikada nastupiti. Inače novac nema u njihovoj zemlji veću vrednost no što mu ga je priroda dala, i oni ga ne cene više od gvožđa. Ljudi ne mogu da budu bez gvožđa, vatre i vode, ali im zlato i srebro ne služe nikakvoj neophodnoj potrebi. Samo im ljudska glupost pridaje vrednost jedino zbog retkosti.

... I zato ja, dok u mislima posmatram i razmišljam o državama koje danas u svetu postoje, svuda vidim, tako mi Boga, samo neku zaveru bogatih, koji se, tobož za račun i u ime državnih interesa, bore jedino za svoje lične interese (...) Pa ipak ovi nevaljalci, koji su u svojoj nezajažljivoj gramžljivosti međusobno podelili sva dobra, koja bi inače bila dovoljna za potrebe sveg stanovništva, kako su oni ipak daleko od onog blagostanja koje uživaju Utopljani! Tamo je novac sasvim izbačen iz upotrebe, a time su odstranjeni i uslovi za pojavu gramžljivosti za zlatom.

Najviše je galame oko novca: novac zamara forume, sukobljava očeve i decu, predaje mačeve čas krvnicima, čas legionima, on je zaprljan našom krvlju, zbog njega noći žena i muževa odjekuju od svađa, podijume viših činovnika pritiskuje gomila, kraljevi čine zverstva, otimaju i prevrću gradove sagrađene dugim trudom vekova da bi pronašli zlato i srebro u pepelu ruševina.

- Takav si ti... - reče Pat smejući se. - Ja hoću život, a ti novac.

- Da bih mogao da živim... - odgovorio sam. - Pravi idealista teži za novcem. Novac je unovčena sloboda. A sloboda je život.

Nemački filozof Karl Marks smatra da otuđeni rad predstavlja realnu samostalnu društvenu silu koja vlada čovekom i društvom u društvenim odnosima zasnovanim na privatnoj svojini. Jedan od osnovnih oblika je svakako otuđenje čoveka u sferi ekonomskih odnosa. Ovo otuđenje dovodi do toga da opredmećeni ljudski rad, inkarniran u nizu roba, vlada društvom i društvenim odnosima.

Univerzalni karakter novca je vekovima predmet razmatranja filozofa, sociologa, psihologa. Bilo da se novac shvata kao vrednost ili kao sredstvo - novac je nezaobilazna tema i u savremenom društvu. Pojam novca je racionalno iskazan brojkama, ali opet izbija na površinu kao mit u različitim oblicima. Sam po sebi novac nije neutralan, on ukazuje na društveni status i izaziva raznovrsne reakcije u društvu.