Artnit

Škotski ekonomista i etičar Adam Smit je najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije i autor kapitalnog dela Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda (An Inquiry Into the Nature and Causes of the Wealth of Nations), poznatije pod skraćenim nazivom Bogatstvo naroda, koje je prvi put objavljeno 1776. godine u Londonu. Ovo delo predstavlja prvi pokušaj da se naučnom metodom istraži razvoj industrije i trgovine u Evropi i smatra se jednim od ključnih dela svetske društvene misli, kao i ideološkim temeljem modernog kapitalizma i slobodne trgovine.

Jedan od najpoznatijih sociologa današnjice, Entoni Gidens nudi novu interpretaciju institucionalne transformacije, povezane sa mnogim promenama koje se definišu kao "modernost". Modernost je reč koja se često koristi bez razmišljanja, a Gidens u svom poznatom delu Posledice modernosti, objavljenom 1990. godine ističe da se odnosi na mnoge složene promene u društvenom životu i društvenim organizacijama koje su nastale u Evropi odprilike od XVII veka nadalje, i čiji se uticaj od tada širio, manje ili više, po celom svetu.

Doktrina francuskog ekonomiste i političkog filozofa Pjera Žozefa Prudona postala je osnova radikalnih i anarhističkih teorija. U svom poznatom delu Šta je svojina, koje je objavio 1840. godine, na pitanje šta je svojina odgovora - svojina je krađa, a pojedinci imaju previše samo tako što druge lišavaju i onoga dovoljnog. On osuđuje zloupotrebu koncentrisane ekonomske moći i zalaže se za ukidanje privatne svojine. Sintezu jednakosti i nezavisnosti vidi u slobodi kao "trećoj formi društva", što je teorijski razradio u delu Sistem ekonomskih protivrečnosti ili Filozofija bede.

Suprostavljenost slobodnog i neslobodnog uverenja ogleda se, na primer, u shvatanju državnog vođe. Snose li narodi krivicu za vođe koje podnose, na primer Francuzi za Napoleona? Smatra se da ga je preovlađavajuća većina ipak prihvatala i priželjkivala moć i slavu koju je on pribavljao. Napoleon je bio moguć jer su ga Francuzi hteli. Njegova veličina bila je u preciznosti s kojom je pogađao šta to narodne mase očekuju, šta žele da čuju, koju iluziju i kakve materijalne realitete traže. Nije li Lenc s pravom rekao: "Rodila se država koja odgovara francuskom duhu? " Da, jednom delu, jednoj situaciji - ali ne naprosto duhu jednog naroda! Ko može na taj način odrediti duh nekog naroda? Iz istog duha izrasli su i sasvim drugačiji realiteti.

Ako sad za ostvarljive zadatke postoji takav cilj da mu težimo zbog njega samog, dok sve ostalo želimo samo s obzirom na taj cilj, i ako ne preduzimamo svaku stvar s drugim ciljem pred očima - što bi se tako produžavalo u nedogled dok bi naša /životna/ želja ostala neostvarena i uzaludna/ - takav cilj /kome se teži zbog njega samog/ morao bi nesumnjivo da znači dobro po sebi, i najveće dobro.

- Tačno - dodade Kac - sada si, Tjaden, prvi put nešto umesno rekao; država i domovina, to je zaista razlika.

- Ali oni ipak ujedno spadaju - razmišlja Krop - ne postoji domovina bez države.

... I zato ja, dok u mislima posmatram i razmišljam o državama koje danas u svetu postoje, svuda vidim, tako mi Boga, samo neku zaveru bogatih, koji se, tobož za račun i u ime državnih interesa, bore jedino za svoje lične interese (...) Pa ipak ovi nevaljalci, koji su u svojoj nezajažljivoj gramžljivosti međusobno podelili sva dobra, koja bi inače bila dovoljna za potrebe sveg stanovništva, kako su oni ipak daleko od onog blagostanja koje uživaju Utopljani! Tamo je novac sasvim izbačen iz upotrebe, a time su odstranjeni i uslovi za pojavu gramžljivosti za zlatom.

Aristotelova politička filozofija, koju najviše izlaže u svom delu Politika ima značaj za savremeno razumevanje političke teorije i prakse. Za svoj ideal antički grad polis on kaže: "Čovek treba da se popne na brdo i njegov vidokrug treba da bude država. Svrha države je srećan život." Međutim, iako je njegov misaoni horizont bio više ili manje omeđen granicama grčkog polisa prodro je do same suštine i funkcije države.

Platonovo shvatanje idealne države je usko povezano sa njegovim shvatanjem vaspitanja i obrazovanja. Vapitanje i obrazovanje, koje je pod nadzorom države treba da urođene sposobnosti svakog građanina razvije i oblikuje u potrebna socijalna svojstva - da razvije smisao za zajednicu, za pravednost. Tako je jedan od osnovnih ciljeva države da obezbedi onu slobodu, u kojoj svaki građanin može vršiti onaj posao za koji je najobdareniji i najsposobniji.

Tomas Hobs, engleski filozof iz XVII veka je napravio značajan pomak u odnosu na tradicionalnu i srednjovekovnu političku teoriju. Njegova vizija sveta je originalna i još uvek relevantna u savremenoj politici, a političko-filozofski spis Levijatan iz 1651. godine je jedno od najuticajnijih dela političke filozofije. Reč levijatan je hebrejskog porekla i znači morsko čudovište. Hobs u Levijatanu zastupa tezu da je u interesu čoveka da izađe iz prirodnog stanja, u kome svako vodi rat protiv svih, i da kroz društveni ugovor, formira državu, koja će obezbediti društveni mir.