"Mnogo je slovenskih plemena naseljeno uz obalu Baltičkog mora... Danci i Šveđani, koje nazivamo Normanima, zauzimaju severne obale i sva ostrva u njihovom susedstvu. Južna obala naseljena je slovenskim plemenima i narodima. Polazeći sa Istoka prvi su Rusi, zatim Poljaci, kojima su na severu susedi Prusi, a na jugu Česi. Zatim dolaze oni koji se zovu Moravci, Karantanci i Srbi. Ako u nabrajanju slovenskih zemalja dodaš i Ugarsku, kako to neki zahtevaju, pošto se od njih ne razlikuju ni jezikom ni izgledom, područje slovenskog jezika se još više širi, tako da se ne može ni proceniti koliko je.
Svi ti narodi, osim Prusa, kite se hrišćanskim imenom. Koji su ih učeni ljudi priveli veri, nisam mogao da utvrdim, osim što izgleda da u svojim obredima više podražavaju Grcima nego Latinima. U stvari iz Rusije se prelazi u Grčku kratkom plovidbom.
Taj svet ne ceni mnogo zlato ni srebro. Imaju u izobilju egzotičnog krzna, čiji je miris za ljude našeg podneblja kao smrtonosni otrov. Na odela od kune, za kojima mi čeznemo, na našu štetu, kao najvećoj sreći, oni gledaju kao na đubre. Zato nam u zamenu za naše vunene haljine nude te skupocene kune. Hrane se kobiljim mesom. Piju kobilje mleko i krv do besvesti. Ljudi imaju plave oči, crveno lice i nose dužu kosu."
