"Iznenadno hvatanje ljudi počelo je odmah i po Rimu i po okolini, prema tome gde se ko zatekao. Ubijali su ih na razne načine, a onda im odsecali glave da bi na osnovu njih dobili nagradu. Ljudi koji su ranije bili ugledni bežali su i držali se vrlo nedolično. Jedni su silazili u bunare i u najprljavije delove kanalizacije, a drugi su se krili pod đubretom ili sedeli šćućureni pod crepovima na krovu u najvećoj tišini. Neki su se plašili svojih žena i sinova, ako su oni bili kivni na njih, neki su strahovali od oslobođenika i robova. Poverioci su zazirali od dužnika, susedi od suseda koji su želeli da se dograbe njihovog poseda. Raspukli su se odnosi među ljudima i sve prljave strasti odjednom su izbile na površinu. Promenilo se držanje senatora, konzula, pretora i narodnih tribuna, ono držanje koje su imali kada su se kandidovali za ta zvanja i kada su ih obavljali. Bačeni pod noge sopstvenih robova, oni su kukali i svoje sluge nazivali spasiocima i gospodarima. A najgore je bilo to što ni tako poniženi nisu postizali milost.
Jedni su padali pružajući otpor ubicama. Drugi se nisu odupirali jer u dželatima nisu videli krivce za nepravdu. Neki su se sami ubijali glađu i vešanjem, davljenjem u vodi, skakanjem s krovova ili bacanjem u vatru. Drugi su se nudili ubicama i pozivali ih da ne oklevaju. A bilo ih je koji su umirali krijući se i pokušavajući da izbegnu zlo ili da potplate ubice. Neki su opet ginuli i mimo odluke trijumvira, bilo zbog greške, bilo zato što su im smrt nameštali neprijatelji."
