Nije moguće utvrditi šta unakažava te gradove, šta zemlju pustoši, a šta ljude čini prostim i podlim. Predeo je, morate znati, bio toliko prost kao i ljudi, toliko unakažen, toliko podmukao, jedno poput drugog, toliko da je to zastrašujuće, sasvim smrtonosno. Kada bih ugledao ljude, umesto lica video bih samo njihove primitivne grimase, a kad bih otvorio novine, povraćalo mi se od štampanih zadrtosti i podlosti, gadilo mi se sve što bih video, sve što bih čuo, sve što sam morao da primetim. Bio sam, morate znati, osuđen da nedeljama slušam i gledam tu odvratnu Austriju, dok konačno, iz očajanja, usled tog kobnog slušanja i gledanja, nisam sasvim smršao i postao kost i koža; iz gađenja prema Austriji nisam mogao da progutam više ni zalogaj, da popijem više ni gutljaj. Svuda gde bih pogledao, video bih samo ružnoću i prostakluk, ružnu, prevrtljivu i prostu prirodu, ružne, proste i prevrtljive ljude, ono najprljavije, najprostije i najpodlije. I nemojte misliti da sam video samo vladu i takozvani viši sloj Austrije, sve austrijsko bilo mi je najednom najružnije, najgluplje, najodbojnije.

Iz pripovetke Izgorela. Putopis nekadašnjem prijatelju (zbirka pripovedaka Gete na sssamrti)