Darma je višeznačan pojam u indijskoj filozofiji izveden iz stare vedske osnove sanskrita dharman, sa doslovnim značenjem nosilac, oslonac. Neka od pojednostavljenih značenja ovog pojma su put, poredak, vrlina ili zakon. Istovremeno, on znači i religijski ili moralni zakon, svetu dužnost, pravu prirodu, ispravan put ili božanski poredak.
Postizanje prirodnog stanja bilo kog predmeta ili pojave je "njegova Darma". Na primer prirodno stanje vode treba da bude tečno i hladno. Ali ako voda ključa, to je produkt spoljašnje sredine koji iskrivljuje pravu prirodu vode što rezultira vrućom i gorućom. Na isti način, ako se voda smrzava, tada je i to proizvod spoljnih uslova koji su iskrivili njenu suštinsku prirodu čineći je smrznutom.
Darma čoveka predstavlja njegovo istinsko mesto u kosmičkom procesu: u vremenu, u prostoru, u svesti, u mislima, delima i željama. Večni princip Darme određuje skladne funkcije kosmičkog procesa. Da bi ispunio svoju ulogu u božanskoj igri, čovek mora da se ponaša u svojoj Darmi. To znači da mora da radi pravu stvar, u pravo vreme, na pravi način i iz pravih razloga. Postoje pravi majstori koji koriste mudrost svoje unutrašnje discipline i primenjuju to u svetu oko njih na fizičke ili duhovne načine. Na primer, muzičar može da primeni harmonsku muzičku teoriju u njegovim društvenim odnosima, a arhitekta da sagradi mostove razumevanja između ljudi. Na ovaj način Darma obuhvata čitav život čoveka, šireći ga iz njegovog centra kroz uticaj na svakoga i sve oko njega.
