Samo i jedino filozofija. I to time što ćemo u sebi, kao pobednika nad nasladama i bolovima, čuvati demona od zlostavljanja i štete, što ništa nećemo raditi bez svrhe i služeći se laži i pretvaranjem, i što nećemo zavisiti od toga da li i neki drugi čovek radi to isto ili ne. Tako što ćemo ono što nam se desi i što nas snađe primiti sa ubeđenjem da sve to dolazi odnekud odakle i genije sam dolazi. I što ćemo u svima prilikama vedro očekivati smrt u ubeđenju da ona nije ništa drugo nego razdvajanje elemenata od kojih je svako pojedino biće sagrađeno. Pa, ako nema ničeg strašnog u tome što se svaki pojedini elemenat neprestano menja u drugi, zašto bi onda čovek sa sumnjom posmatrao promenu i raspadanje svega? Ono se vrši po zakonima prirode, a što je prirodno, nije zlo.
Iz dnevnika Razmatranja o samom sebi
