Najniži nivo je bio nivo šudre, na kojem je bilo veoma malo obaveza izuzev poslušnosti i služenja. Sledeći nivo je bio nivo vajišje, gde je posedovanje imovine bilo dozvoljeno, bogaćenje podržavano, a duša morala da shvati princip nesebičnosti iako poseduje bogatstvo; ispravna upotreba bogatstva - radi služenja - predstavlja važnu lekciju za ovu kastu. Zatim je tu treći nivo, nivo kšatrije, gde je sam život morao biti smatran žrtvom, a ne samo materijalna dobra. Na kraju dolazimo do kaste brahmina, gde ništa što je prolazno ne bi trebalo da bude privlačno, gde duša prebiva u svom poslednjem zemaljskom telu. Izvan ove četiri kaste, nakon što su proživljene i savladane njihove lekcije, nalazi se Sanjasin, koji ne pripada nijednoj kasti, koji ne izvodi rituale, ceremonije, ne pali vatre, niti poseduje bilo šta što pripada prolaznom postojaju - on je Sanjasin u srcu, a ne samo po odeći koju je obukao. On je toliko odvojen od ličnosti da ga ljudi pozdravljaju samo sa "Namo Narajanaja", slaveći Boga u njemu umesto spoljašnje forme. Spiritualno učenje, u svom egzoteričnom izrazu, dalo je život ovom četvorostrukom poretku.
Iz dela Sedam velikih religija
