Sistematska teorija društvene akcije Talkota Parsonsa je zasnovana na voluntarističkom principu. On ističe da sistem društvene akcije sadrži sledeće ključne elemente: akter, cilj, situacija, normativna orijentacija.
Prvi elemenat, akter upućuje na subjektivnu stranu akcije. Drugi elemenat, cilj je željeno stanje kome se teži. Treći elemenat, situacija ukazuje na objektivnu stranu društvene akcije. Četvrti elemenat, normativna orijentacija ima po Talkotu Parsonsu i tri posebne karakteristike: 1. Akcija se uvek odvija u vremenu 2. Orijentacija uvek podrazumeva mogućnost greške 3. Referentni okvir je subjektivan.
Iz teorije društvene akcije Talkot Parsons izvodi pet konkretnih teza. Prvo, postoji šema ili struktura koja se naziva voluntaristička teorija akcije. Drugo, ove različite kategorije u celini stvaraju novi sistem koji iako obuhvata delove ranijih sistema ne uspeva da ima sve delove bilo kog sistema, zato je pojedinačno nekompatibilan sa bilo kojim prethodnim sistemom. Treće, u celini novi sistem omogućava razumevanje i objašnjenje empirijskih pogleda svakog ranijeg teoretičara bilo pozitivističkog, evolucionističkog, utilitarnog ili idealističkog. Četvrto, ostalo je mnogo studija koje treba uraditi. Stoga je empirijska studija u toku. Peto, empirijska studija je višestruki proces. U cilju boljeg razumevanja fenomena postoji potreba za potpuno integrisanim sistematskim pristupom proučavanju empirijskih činjenica. Bez ovakvog pristupa pojavljuje se nekoliko grešaka.
