Vratio sam se jednom starom projektu, scenariju po romanu Žena i njena igračka Pjera Luisa, i konačno ga snimio 1977. sa Fernandom Rejom i dve glumice u istoj ulozi, Anhelom Molina i Karol Buke. Veliki broj gledalaca nije ni primetio da dve glumice igraju istu ulogu.
Pjer Luis kaže “bledi predmet želje“, pa je film po tome dobio naslov Taj mračni predmet želje. Čini mi se da scenario ima dosta dobru konstrukciju. Svaka scena ima svoj početak, razradu i kraj. Prilično veran knjizi, film sadrži izvestan broj interpolacija koje su potpuno promenile osnovni ton. Poslednja scena - ženska ruka koja brižljivo krpi rupu na krvavom ogrtaču od čipke (poslednji kadar koji sam u životu snimio) - za mene je izuzetno dirljiva, mada ne umem da kažem zbog čega, a njeno značenje ostaje večna tajna jer pre toga dolazi do završne eksplozije.
Iz autobiografije Moja labudova pesma
