Gaetano Moska smatra da je tokom celokupne istorije ljudske civilizacije prisutna podela na elitu i masu i da sva društva karakterišu “dve klase ljudi... klasa koja vlada i klasa kojom se vlada“. Klasa koja vlada je uvek malobrojnija, “ima monopol vlasti i uživa u preimućstvima koja donosi vlast“. Članovi vladajuće elite poseduju bogatstvo i istaknute intelektualne i lične kvalitete kao što su pobude, ambicije i rešenost, koji im pomažu da održavaju svoju nadmoć. Vladajuća klasa “ne opravdava svoju vlast isključivo svojim de facto posedovanjem vlasti, već pokušava da pronađe moralnu i zakonsku osnovu za to“ - u božjoj volji ili volji naroda, a svoju vladavinu opravdava i ovekovečava tvrdeći da ona počiva na široko prihvaćenim principima. Uverena da ima pravo na svoje privilegije i vlast ova organizovana manjina nameće svoju volju mnoštvu “na način koji je čas manje-više legalan, čas manje-više samovoljan i nasilan“, a mase se povlače na svoj ponižavajući položaj. Da bi mase svrgle vladajuću klasu, “morala bi da postoji neka organizovana manjina unutar samih masa da izvršava funkcije vladajuće klase. Inače bi sve organizacije i čitava društvena struktura bili uništeni“.
Politička elita ili vladajuća klasa, prisutna je i neophodna svakom obliku političke vladavine, smatra Gaetano Moska. Zato je i vladajuća klasa stalna karakteristika društva i bez obzira kako je država konstituisana, ona uvek zadržava kontrolu. Prvi korak ka političkoj eliti predstavljaju vojničke sposobnosti u prvobitnim društvima. Autokrati posredstvom političke elite ostvaruju svoju vlast, a u demokratsko-predstavničkom sistemu ovaj sloj postaje stvarni nosilac vlasti.
Iako Gaetano Moska ne dovodi u pitanje neophodnost postojanja elite i mase, on smatra da elita ne pripada posebnoj ljudskoj vrsti čije se osobine prenose biološkim nasleđem. On uočava i tendenciju svih, a ne samo političkih elita da sačuvaju svoj društveni položaj, ali i da ga ostave u nasleđe svojim potomcima.
