Prema jednoj legendi u Anadoliji je postojao grad Gordijum, koji je bio prestonica Frigije, koja nije imala kralja. Prema proročanstvu prvi čovek koji bi ušao u grad sa volovskom zapregom trebalo je da postane kralj. Siromašan seljak Mida je godinama naporno radio, obrađivao svoju zemlju kako bi nahranio sebe i svoju porodicu. Jednoga dana dok je orao njivu, oko njega je letelo jato ptica koje ga je pratilo, a zatim je otišao u grad u kome je živeo prorok. Blizu ulaza u grad on je sreo devojku iz proročke porodice, koja mu je predskazala da pošto je jato ptica letelo nad njim postaće kralj. Mida se s nevericom vratio kući. Posle izvesnog vremena u Frigiji nastaju teška vremena, a bratoubilački rat je pretio samouništenjem naroda. Da bi se sprečio ovaj ishod, jedno proročište je savetovalo Frigijcima da uspostave kraljevinu i za kralja proglase čoveka koga prvog sretnu da na volovskim kolima ide prema Zevsovom hramu. Frigijci su poslušali proročište i izašli pred Zevsov hram očekujući prvog došljaka na kolima. Naišao je Mida sa svojom volovskom zapregom, a narod ga je dočekao sa slavljem i ustoličio za kralja Frigije. Njegova volovska kola sa rudom na kojoj je jaram čvrsto privezao tako da taj čvor niko nije mogao da razveže, stajala su na počasnom mestu u Zevsovom hramu.
Druga legenda, koja se smatra za nastavak prve govori da su mnogi ljudi dolazili u Gordijum da pokušaju da odvežu Gordijev čvor, ali nisu uspeli. Onda je 333. godine pre nove u Gordijum stigao Aleksandar Veliki, najveći vojskovođa staroga veka. Po dolasku Aleksandar Veliki je razgledao Zevsov hram. On je pokušao da odveže nerazmrsivi čvor na volovskim kolima, ali kada je video da ne postoji kraj čvora, postao je nestrpljiv i jednim udarcem mačem ga je presekao. Pre njegovog dolaska postojalo je proročanstvo da će onaj ko razmrsi Gordijev čvor zavladati celom Azijom, što se i ispunilo. Od tada, kada je osoba suočena sa teškoćama pa ih smelo ili nasilno rešava, obično se kaže da je "presekao Gordijev čvor", u znak sećanja na Aleksandra Velikog.
