Dehristijanizacija je dovela do dehumanizacije, dehumanizacija je dovela do ludila jer je iskvarila sami ljudski lik. Čovek se otvorio za svaku vrstu ludila, za demoniju svake vrste, njime su ovladale demonske kosmičke i socijalne sile. I čovek je otkrio svoju slobodu u tome što je mogao u potpunosti i do kraja da se potčini tim demonskin kosmičkim i socijalnim silama, da se stopi s njima. Savremena dehumanizacija stavlja čoveka pod znak opsednutosti i ludila. Organizovana opsednutost i ludilo su karakteristike upravo našeg vremena. Kada duh prestaje da vlada čovekovim duševnim i telesnim sastavom, čovek gubi unutarnju celovitost i ravnotežu. Kosmičke i socijalne elementarne sile prodiru unutar čoveka i hipnotišu ga. Usled te hiptnoze čovek postaje opsednut ili elementarnim kosmičkim telurskim silama zemlje, rase, naroda, pola, ili elementarnim socijalnim silama ekonomskih interesa, novca, klasa, socijalnih grupa, partija. Ali, duhovno je čovek potpuno dezorganizovan. On je izgubio duhovni otpor prema sugestiji, hipnozi i ludilu. To je, u stvari, gubitak samog principa ličnosti jer ličnost je duh, ona pretpostavlja duhovni otpor svakoj demonskoj opsednutosti bezličnim kosmičkim i socijalnim silama, pretpostavlja rad duha na prosvetljavanju duševnog i telesnog čovekovog sastava. Savremenom kolektivnom ludilu i opsednutosti, savremenom polidemonizmu i idolatriji moguće je suprotstaviti se jedino kroz mobilizaciju duhovnih snaga. Sama po sebi, socijalna organizacija je nemoćna da se suprotstavi haotičnom raspadanju sveta i čoveka. Svet može da se pretvori u organizovani i tehnicizirani haos, kome će odgovarati najstrašnije forme idolatrije i demonolatrije.
Iz dela Sudbina čoveka u savremenom svetu
