Zar Kontinent, čija je nauka povredu ljudskog tela, integriteta i dostojanstva uvela u vlastite fusnote, koja je svog Freuda, svog Pavlova, Junga, Adlera, da naučne tehničare modela Mengele ne spominjemo, te korifeje Saznanja stavila u službu policije, takođe instrumenta saznanja, ali druge vrste, zar ta i takva Evropa savremenoj Torturi nema ništa da doda? Zar Evropa koju kao špansko nasleđe osećamo u južnoameričkim mučenjima, i kao uticaj industrijskog duha prepoznajemo u azijskim bestijalnostima, ta Evropa, uvek nova, uvek u svemu prva, uvek na eksperiment spremna, nema ništa što bi je i ovde istaklo i razlikovalo od planetarne torturološke monotomije?
Nema, nažalost. U Evropi se, po apsanama, na mračnoj poleđini našeg puta u novi, svetli humanitet, isključivo bije. I dok se svi oko nas barem trude da iz svoje mašte, tradicije i čovečnosti iscede makar kakve mučiteljske novitete, dok ostali kontinenti, od zaostalosti bežeći, insistiraju na izvesnom rafinmanu svojih tortura, zavisnim, razumljivo, od rasnih odlika, običaja, klime, samo se naša Evropa drži krapinskih metoda i poslovice da je iz raja izašla jedino - batina.
Iz romana Godine koje su pojeli skakavci I
