Postajemo društvo gde se u biblioteku ide krišom, a čitanje smatra suvišnim. Sve ređe se ide u pozorište, muzeje, na koncerte klasične muzike i izložbe umetničkih slika, jer se uglavnom misli da je to gubljenje vremena. U međuljudskim odnosima i javnom govoru često se oseća odsustvo elementarne pristojnosti i kulture komunikacije. U takvom društvu lako se razvija primitivizam svake vrste. Zato i caruje primitivizam i primitivnost i, što je najtragičnije, često se predstavlja kao obeležje nečeg tipično srpskog.
Na marginalizaciju kulture ukazuje i višegodišnje istraživanje profesora doktora antropologije Zagorke Golubović i njenih saradnika o vrednosnom usmerenju građana u promenama posle 2000. godine. Prema rezultatima istraživanja koja su objavljena u knjizi Kultura i preobražaj Srbije, samo jedna četvrtina građana shvata šta kultura znači u svakodnevnom životu, dok najveći broj građana o njoj ništa ne zna i živi izvan nje. Na osnovu rezultata istraživanja može se izvršiti i klasifikacija ispitanika na one koji ništa ne znaju o kulturi i koji se uglavnom posvećeni ''golom životu'', u sredini su konzumenti kulture koji posećuju muzeje i pozorišta samo kada imaju novca, a vrlo mali broj čini grupa ''osvešćenih'' koji su kritički i kulturno orijentisani.
Nije srpska kultura samo slaviti slavu i busati se u našu pripadnost Evropi. Možda u našem vremenu primat treba dati kulturi svakodnevnog života jer od nje sve i potiče. A to znači da kultura treba da bude svuda oko nas, u pristojnom ponašanju i govoru, poštovanju i podržavanju pravih vrednosti, tolerantnoj komunikaciji, umetničkim delima, uređenim domovima, odloženom đubretu.
