Društvo
Slobodan Jovanović - O dinarskom tipu Jovana Cvijića
Kao ni Vuk, tako ni Cvijić nije izrađivao jednu nacionalnu ideologiju, nego samo sabirao građu za nju. Geograf po struci, on je počeo sa ispitivanjem zemljišta jugoslovenskih krajeva, pa se postepeno zainteresovao i za karakteristiku njihovih naselja. On je za zapazio više psiholoških tipova, i onaj za koji mu se činilo da kod Srba preovlađuje nazvao je dinarskim tipom.
Džon Stjuart Mil - O građanskoj i društvenoj slobodi
Predmet ovog spisa nije slobodna volja, no je građanska i društvena sloboda, a to će reći: priroda i granice vlasti, koju bi moglo izvršavati društvo na pojedinome.
Sloboda da čovek svoje misli objavljuje i na javnost iznosi, čini se kao da spada pod drugo načelo, jer se računa kao radnja pojedinog čoveka, koja se i drugih ljudi dotiče; no budući da je ona gotovo isto tako važna, kao sloboda mišljenja i što se osniva na istim razlozima, to se ona ne da praktički odlučiti od nje.
Jovan Dučić - Ljubav je najveći stepen svega što nosi nekoristoljubivo srce
Ljubav je, najzad, i najviši produkt kulture. Kod primitivnih ljudi ne postoji ljubav nego prohtev, ni san nego požuda. Što je veća kultura jednog naroda, u toliko je ljubav dublja, jer je komplikovanija i fatalnija. Žena nije više ženka nego ličnost, znači mnogostruka lepota: umetničko delo, duša i duh. Zbog ovog je osećanje ljubavi tesno vezano za nečiju inteligenciju i dobrotu.
Seren Kjerkegor - Estetski način života
Za danskog filozofa Serena Kjerkegora osnovni cilj estetskog životnog stila se sastoji u neposrednom jedinstvu unutrašnjosti i spoljašnjosti, koje podrazumeva čisto i potpuno uživanje. Estetsko-čulno on posmatra kao nešto demonsko i strastveno, a življenje po estetskim načelima kao greh. Razmatranje estetskog načina života u svom delu Ili - Ili počinje pitanjem: "Šta je pesnik?" I odgovara: "Nesrećnik koji krije duboke bolove u svome srcu, ali čije su usne tako oblikovane da, kada jecaji i krici prelaze preko njih, to odjekne kao lepa muzika."
Borislav Pekić - Šta je sa našom prosvećenom Evropom?
Šta je sa našom prosvećenom Evropom, kolevkom svih socijalnih utopija, tvoriteljkom nekih od najtananijih moralnih doktrina, roditeljkom učenja o ljudskim pravima i slobodama i proizvođačem priručnika - nekih već i u masovnoj primeni - o tome kako možemo živeti u miru sa Sobom, Prirodom i Bogom? Zar o ovoj temi ona nema ništa da kaže?
Laš Fr. H. Svensen - Onaj ko je opsednut sobom više je usamljen od onoga ko prihvata samoću
Po mom mišljenju, Paskal je u pravu kada kaže da dosada sadrži samouvid, ili pre mogućnost za samouvid. Da se izrazimo na Ničeov način: "Onaj ko se potpuno utvrdi protiv dosade, takođe se utvrđuje i protiv sebe." U dosadi čovek postaje sam jer ne nalazi nikakvo uporište izvan sebe, a u dubokoj dosadi čak ni u sebi.
Lešek Kolakovski - O sreći
Sreća, iako predstavlja temu ukorenjenu u filozofiji i religijskoj misli (da ne govorimo o poeziji), nema takvu popularnost kao predmet razmišljanja u današnje vreme. Čini nam se često da se radi o temi pansionatkinja i gimnazijalaca iz prošlih doba, da je smešno i naivno pitanje: na čemu se zasniva sreća, kako je postići? (Odajmo, ipak, dužnu počast Vladislavu Tatarkijeviču, koji knjigu o sreći nije napisao u neko drugo doba, već u vreme nemačke okupacije Poljske.)
Fernando Pesoa - Životna čamotinja
Kažu da je dosada bolest svojstvena lenjivcima, ili da napada samo one koji nemaju šta da rade. Ta duhovna boljka je međutim suptilnija od toga: ona napada one koji su joj podložni, i u manjoj meri štedi one koji rade ili one koji se prave da rade (što se ovde svodi na isto) od onih koji su izvorno dokoličari.
Fridrih Vilhelm Jozef fon Šeling - O grčkoj mitologiji
Grčka mitologija ne napušta boga koji je propao, kao što je bio slučaj sa indijskim Bramom, ona ga čuva duhovnim. I u indijskoj mitologiji proces ima svoju krizu, ali to je samo proces u propadanje. Šiva je samo razoritelj, ne osloboditelj. Kriza se okončava u raspadanju, ne ostaje nikakav rezultat. Sada nastupa spevana mitologija ili ona kriva tendencija ka jedinstvu u spiritualizmu.
Bernhard Šlink - O egzilu
Izvorno, i u svom osnovnom značenju, pojam egzila je suprotnost pojmu domovine koju smo morali da napustimo. Iz domovine čovek biva prognan silom ili nevoljom, ona je negde s druge strane granice, čezne se za povratkom u nju i u nju se zaista i vraća kada to dozvole tamošnje prilike - okonča se politički pritisak, period gladi ili divljanje kakve epidemije.
Društvo