Društvo
Ervin Šredinger - Čovekov goli opstanak ne smatra se više izvesnim
Uopšte nije izvesno da ćemo sticanjem dobrog, sveobuhvatnog prirodnonaučnog obrazovanja zadovoljiti svoju žudnju za religioznom ili filozofskom čvrstom osnovom nasuprot nestalnosti svakodnevnog života, da ćemo je toliko zadovoljiti da ćemo se osećati sasvim srećni, ne žudeći više ni za čim. Dosta često prirodna nauka uzdrma uobičajena religiozna ubeđenja, a da ih ne zameni ničim drugim. Zbog toga nastaje groteskni fenomen da prirodnonaučno obrazovani, vrlo kompetentni ljudi imaju detinjski - nerazvijen ili zakržljao - filozofski pogled na svet.
Sigmund Frojd - Odbrana od samooptuživanja
Kada u toku psihoanalitičkog tretmana pacijent iznese čvrst i nepobitan niz činjenica, terapeut može na trenutak da se osetiti zbunjenim, tako da to pacijent iskoristi i upita: "Zar sve ovo nije tačno i istinito? Šta biste ovde promenili, sada kada sam vam sve ispričao?"
Fridrih Niče - Poreklo pojmova dobra i zla
Svoje najuticajnije delo Genealogija morala Fridrih Niče je napisao za samo petnaest dana jula 1887. godine, a objavio ga u novembru iste godine. On postavlja cilj da objasni kako se stvaraju vrednosti, što podrazumeva istoriju i analizu moralnih ideja koje su podrpte pre svega kritikom psihologije - pitanjem kako su ljudska bića mogla doći do tih moralnih načela. U nizu zapažanja beleži pojave koje su, tokom više milenijuma, stvarale čovekovo shvatanje moralnosti.
Artur Kviler Kuč - Kod nas se siromašno dete ne može nadati, baš kao ni nekad sin atinskog roba
Koja su najveća pesnička imena u poslednjih sto godina? Kolridž, Vordsvort, Bajron, Šeli, Lendor, Kits, Tenison, Brauning, Arnold, Moris, Roseti, Svinbern - tu možemo da se zaustavimo. Svi su oni, osim Kitsa, Brauninga i Rosetija, studirali na univerzitetu, a od ove trojice je samo Kits, koji je umro rano, u cvetu mladosti, zaista bio siromašan. Te reči deluju okrutno i žalosno je što moramo da ih izgovorimo, ali je neumoljiva činjenica da nema mnogo istine u tome da književni genije duva kud hoće, i jednako među siromašnima i bogatima.
Etičko učenje Imanuela Kanta
Nijedan filozof novog veka pre Karla Marksa nije ostavio toliki trag u istoriji etike kao Imanuel Kant. Svoje etičko učenje izložio je u delu Kritika praktičnog uma, koje je objavljeno 1788. godine. Otkrivajući zakonitosti ljudske moralne prakse ističe da je samo kritički precizirao pojmove i razlučio njihovo značenje, a odgovor na pitanje šta treba da činim čovek nalazi u samom sebi.
Vladeta Jerotić - Stanje samadhi kod jogina pre je neka vrsta autohipnoze
Odličan poznavalac indijske filosofije i religije, Radakrišnan, ovako opisuje poznato stanje samadhija (ekstatično stanje vrhunske utonulosti i blaženstva u tehnici meditacije joge): "Ovo stanje je neka vrsta iskustva pri kome subjekt-objekt karakter svesti nije više jasno diferenciran, već se umesto toga pojavljuje jedna, nepodeljena svest koja dočarava celinu bića. To je svest u kojoj osećanja struje jedna u drugo, ideje su međusobno stopljene, sve granice pucaju, a uobičajena razlikovanja iščezavaju. Prošlost i sadašnjost stapaju se u osećanje bezvremenskog zbivanja, svest i biće nisu više odeljeni jedno od drugog, život dobija neverovatnu dubinu."
Pjer Žozef Prudon - anarhistički mislilac
Doktrina francuskog ekonomiste i političkog filozofa Pjera Žozefa Prudona postala je osnova radikalnih i anarhističkih teorija. U svom poznatom delu Šta je svojina, koje je objavio 1840. godine, na pitanje šta je svojina odgovora - svojina je krađa, a pojedinci imaju previše samo tako što druge lišavaju i onoga dovoljnog. On osuđuje zloupotrebu koncentrisane ekonomske moći i zalaže se za ukidanje privatne svojine. Sintezu jednakosti i nezavisnosti vidi u slobodi kao "trećoj formi društva", što je teorijski razradio u delu Sistem ekonomskih protivrečnosti ili Filozofija bede.
Karl Gustav Jung - Doživljaj kliničke smrti
"Početkom 1944. godine slomio sam nogu i nakon te nesreće sledio je srčani udar. U stanju nesvesti doživeo sam delirijume i vizije koji su verovatno počeli dok sam se nalazio na granici života i primao kiseonik i injekcije kamfora. Slike su bile toliko silovite da sam zaključio kako se nalazim blizu smrti... Činilo mi se da se nalazim visoko u vasioni. Daleko ispod video sam zemaljsku kuglu, koja se kupala u veličanstvenoj plavoj svetlosti. Video sam duboko plavo more i kontinente...
Abraham Mol - Robna kuća je pravi Svet za sebe
Toj slici treba da suprotstavimo sliku robne kuće u svoj njenoj veličini, građevine koja je zbrisala sa zemlje čitav blok zgrada, trgovačko sunce velikog grada kome služi 3 000 lica primajući 20 000 mušterija dnevno na 40 000 m². Radnja sa slobodnim ulazom u istom nivou sa trotoarom, gde ulaz ne podrazumeva moralnu obavezu kupovine, a ta je sloboda tako očevidna u tom otvorenom prostoru anonimnom za bezličnog posetioca, prijatnom za plašljive, bojažljive, za štedljive, privlačnom za kokete, sa svojim ogromnim izlozima koji se pružaju na ulicu svuda oko palate, a namenjeni su očima i željama.
Karl Jaspers - Snose li narodi krivicu za vođe koje podnose?
Suprostavljenost slobodnog i neslobodnog uverenja ogleda se, na primer, u shvatanju državnog vođe. Snose li narodi krivicu za vođe koje podnose, na primer Francuzi za Napoleona? Smatra se da ga je preovlađavajuća većina ipak prihvatala i priželjkivala moć i slavu koju je on pribavljao. Napoleon je bio moguć jer su ga Francuzi hteli. Njegova veličina bila je u preciznosti s kojom je pogađao šta to narodne mase očekuju, šta žele da čuju, koju iluziju i kakve materijalne realitete traže. Nije li Lenc s pravom rekao: "Rodila se država koja odgovara francuskom duhu? " Da, jednom delu, jednoj situaciji - ali ne naprosto duhu jednog naroda! Ko može na taj način odrediti duh nekog naroda? Iz istog duha izrasli su i sasvim drugačiji realiteti.
Društvo