Društvo
Fridrih Niče - "Prostitucija intelekta"
Nemački filolog, filozof i pesnik Fridrih Niče je za sobom ostavio izuzetna dela sa dalekosežnim uticajem. Njegovi politički stavovi nikada nisu organizovani u jednom delu, a njegovo shvatanje politike i političkih partija se može prikupiti parcijalno iz njegovih spisa i sažeti na osnovu njegovih aforizama.
Džordž Orvel - Ljudi su svinje; reklama je kao zveket kante sa splačinama unutar svinjca
Zanimljiva stvar kod Nju Albiona bila je da su bili potpuno moderni u duši. Teško da je bio iko u firmi ko nije bio potpuno svestan da su reklama i marketing najprljavija stvar koju je kapitalizam iznedrio. U nekoj firmi čije je rukovodstvo "crveno", sigurno bi obraćali pažnju na čast i korist samog reklamiranja. Ali, u Nju Albionu bi se svi smejali na to.
Ervin Šredinger - Ksenofanovi fragmenti
Želim na trenutak da zastanem i da postavim pitanje: kako je široka grčka publika mogla da prihvati takvu nisku ideju o bogovima? Mislim da je odgovor sledeći: Grcima ta ideja uopšte nije izgledala nisko. Naprotiv, to je svedočilo o moći i slobodi i nezavisnosti bogova da nekažnjeno čine stvari za koje mi bivamo kažnjavani jer smo mi sami jadni mali smrtnici. Bogovi su stvarani po slici velikih i bogatih i moćnih, jakih i uticajnih među ljudima koji su najverovatnije tada mogli, kao što i danas mogu, sebi da dozvole da izigravaju zakon, da čine zločine i sramna dela oslanjajući se na svoju moć i svoje bogatstvo.
Martin Hajdeger - Umetnost se krije u prirodi
Suština zemlje kao ni na šta upravljenog nosećeg i samozatvarajućeg, otkriva se pak samo u štrčanju u svet, i u protivstavljenosti zemlje i sveta. Taj sukob je utvrđen u liku dela i delo ga čini očevidnim. Ono što važi za tvorevinu, da ono što je na njoj svojstveno tvorevini dokučujemo samo pomoću dela, važi i za stvarnosno stvari. To što nikada ne znamo o stvarnosnom, odnosno ako znamo, onda samo neodređeno, i da nam je za to potrebno delo, neposredno pokazuje da je zbivanje istine u biću dela jednog dela - otvaranje postojećeg na delu.
Slobodan Jovanović - Politička ambicija jednog poluintelektualca upravo i nije politička
Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovek koji uredno, pa čak možda i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa. Bilo usled njegove urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, on nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje. On uopšte duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. On sve ceni prema tome koliko šta doprinosi uspehu u životu, a uspeh uzima u "čaršijskom" smislu, dakle, sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekšaji te discipline povlače krivičnu odgovornost.
Efraim Kišon - Papirologija je pravi rat živaca
U istorijskim čitankama sve vrvi od režima u kojima jedna neznatna militantna manjina čvrsto drži mase u svom zagrljaju, u dobrom starom feudalizmu i u kapitalizmu, ne dao mu Bog da predugo poživi! To je bar svima dobro poznato. Ali da jedna strogo organizovana većina kao što su činovnici vlada jednom neznatnom, produktivnom manjinom, to je premijera u istoriji ljudskog roda.
Alber Kami - Da bismo jednom bili na svijetu, treba nikada više ne biti
Proturječnost je u tome što čovjek odbija svijet kakav jest ne pristajući da bježi iz njega. Zapravo, ljudima je stalo do svijeta i većinom ga ne žele napustiti. Ne samo što ga ne žele zauvijek zaboraviti, nego i pate što ga ne mogu dosta posjedovati, ti neobični građani svijeta, prognani u vlastitoj domovini.
Sigmund Frojd - Ni deca ne lažu bez razloga
Ja ne delim sada omiljeno mišljenje da su dečije izjave potpuno proizvoljne i nepouzdane. U duševnom životu proizvoljnost uopšte ne postoji, a nepouzdanost dečijih saopštenja posledica je dominacije njihove mašte, kao što je kod odraslih to posledica njihovih predrasuda. Uostalom, ni deca ne lažu bez razloga, i sve u svemu, skloniji su istini od odraslih.
Alaster Makintajer - “Koje priče ili kojih priča sam ja deo?“
Počinje da se rađa centralna teza: čovek je u svojim postupcima i praksama, kao i svojim funkcijama, suštinski - životinja koja priča priče. On nije suštinski, ali to postaje tokom svoje istorije, pripovedač priča koje teže istini. Međutim, ključno pitanje za ljude se ne tiče njihovog sopstvenog autorstva; ja na pitanje "Šta mi valja činiti?" mogu da odgovorim samo ako mogu da odgovorim na prethodno pitanje "Koje priče ili kojih priča sam ja deo?"
Lešek Kolakovski - O Sekstu Empiriku
Reči "skeptik" i "skepticizam" danas koristimo kolokvijalno u slobodnom značenju: govoreći da neko ima skeptičan odnos prema nečemu i nekom mišljenju, jednostavno kažemo da on sumnja da li je to mišljenje istinito ili verodostojno, ili je stvar vredna da se podrži. U antičko doba, ipak, ali i kasnije, reč "skeptik" je označavala pristalicu jasno određene doktrine koja se ticala našeg saznanja, znanja, a i načina života.
Društvo