Ljubav nije sposobna samo za jednu, nego za tri opreke. Osim opreke: voljeti-mrziti, postoje i druge: voljeti-biti voljen, i povrh toga, ljubav i mržnja uzeti zajedno suprotstavljaju se stanju indiferentnosti ili ravnodušnosti. Od tih triju opreka ona druga, voljeti-biti voljen, u potpunosti odgovara okretanju iz aktivnosti u pasivnost i dopušta svođenje na jednu osnovnu situaciju slično kao kod nagona za promatranjem. Ta je situacija: voljeti samoga sebe što je za nas karakteristika narcizma. Ovisno o tomu da li se objekt ili subjekt uzima kao tuđ, rezultira li aktivna težnja prema cilju da se voli, ili pasivna da se bude voljen, od kojih ova potonja ostaje bliža narcizmu.
Iz spisa Nagoni i njihove sudbine (zbirka spisa Budućnost jedne iluzije)