Artnit

Društvo

Petak, 16 Maj 2014 16:00

Seneka - Negujmo čovečnost

Zašto radije ne udesiš taj svoj kratak život tako da ga učiniš dobrim sebi i drugima? Zašto radije sebe ne omiliš kod svih dok živiš i postigneš da te oplakuju kad budeš otišao iz života? Zašto želiš da oboriš onoga koji se s tobom ophodi sa suviše velike visine? Zašto želiš svim svojim silama da satreš onoga koji laje za tobom, iako je taj beznačajan i prezren, ali za one koji su viši od njega opor i dosadan? Zašto se ljutiš na svoga roba, zašto na gospodara, zašto na kralja, zašto na svog štićenika? Strpi se malo: evo, već dolazi smrt da vas izjednači.

Četvrtak, 15 Maj 2014 15:20

Gustav Le Bon - O gomili

Francuski socijalni psiholog Gustav Le Bon je obeležio jednu epohu na području sociologije i psihologije masa i mnogi ga smatraju za najznačajnijeg predstavnika psihologije gomile. Sam Le Bon je bio uveren da je glavna svrha njegovog najznačajnijeg dela Psihologija gomile, iz 1895. godine u tome da posluži kao priručnik državnicima u njihovom teškom poslu.

Ponedeljak, 12 Maj 2014 14:20

Aristotelovo shvatanje države

Aristotelova politička filozofija, koju najviše izlaže u svom delu Politika ima značaj za savremeno razumevanje političke teorije i prakse. Za svoj ideal antički grad polis on kaže: "Čovek treba da se popne na brdo i njegov vidokrug treba da bude država. Svrha države je srećan život." Međutim, iako je njegov misaoni horizont bio više ili manje omeđen granicama grčkog polisa prodro je do same suštine i funkcije države.

Nekada sam u svojoj mladosti osetio istu želju kao mnogi drugi. Odlučio sam, čim postanem samostalan, da se odmah dam na politiku. No tada su se u političkom životu odigrali pred mojim očima ovakvi događaji. Kako su mnogi napadali tadašnje državno uređenje, dođe do prevrata, pomoću koga dobije vlast pedeset i jedan čovek. Od njih su jedanaestorica u gradu i desetorica u Pireju preuzela tržne i druge gradske poslove, a tridesetorica prisvojiše sebi vlast nad svim kao neograničeni gospodari.

Četvrtak, 08 Maj 2014 15:27

Demokritovi fragmenti

Nije sreća za ljude ni telo ni novac, nego čestitost i razumnost.

Mučno je stajati pod vlašću rđavijega.

Ko se potpuno predaje novcu, neće nikada biti pravedan čovek.

Bolje je kuditi vlastite greške nego tuđe.

Platonovo shvatanje idealne države je usko povezano sa njegovim shvatanjem vaspitanja i obrazovanja. Vapitanje i obrazovanje, koje je pod nadzorom države treba da urođene sposobnosti svakog građanina razvije i oblikuje u potrebna socijalna svojstva - da razvije smisao za zajednicu, za pravednost. Tako je jedan od osnovnih ciljeva države da obezbedi onu slobodu, u kojoj svaki građanin može vršiti onaj posao za koji je najobdareniji i najsposobniji.

Heraklit je bio prvi antički filozof koji je nastojao da stvori zaokružen filozofski sistem. Sačuvano je oko 130 fragmenata njegovog spisa O prirodi, koji su lakonski formulisani, često veoma metaforični, pa čak i duhoviti. Pisao je veoma teško, a ponekad nejasno i bio teži za razumevanje, zbog čega su ga savremenici nazvali Mračni.

Utorak, 29 April 2014 14:50

Sokrat - O nepravdi

Kriton je poznato delo antičkog filozofa Platona. To je jedinstven zapis rasprave koja se vodila u državnoj tamnici tokom noći pre pogubljenja Sokrata.

Poslednjeg dana svog života Sokrat razgovara sa Kritonom, da nepravdu ne treba činiti:

Nedelja, 27 April 2014 17:17

Karl Kaucki - Prve hrišćanske opštine

Češko-nemački filozof, novinar i teoretičar marksizma Karl Kaucki u svojoj studiji Poreklo hrišćanstva razmatra rano hrišćanstvo u kontekstu ekonomskih, istorijskih i polititičkih faktora. On je izučavao rano hrišćanstvo, poredeći ga sa komunizmom. Između ostalog govori o prvim oblicima organizacije hrišćanstva - hrišćanskim opštinama.

Četvrtak, 24 April 2014 16:10

Epikur - O smrti

Privikavaj se na shvatanje, da nas se smrt ništa ne tiče, jer je sve dobro i zlo u osećanju, a smrt je gubitak osećanja. Stoga to tačno saznanje, da nas se smrt ništa ne tiče, omogućava da uživamo u smrtnom životu. Ona nam naime ne namenjuje beskrajno vreme, nego nam je uklonila želju za besmrtnošću.

Vi ste ovde: Home Društvo