Ruža i leptir
Likovi u većini basni antičkog grčkog pisca Ezopa su životinje, ali u mnogima su to i biljke. U basni Ruža i leptir kroz razgovor leptira koji često simboliše slobodu i ruže kao simbola ljubavi ističe se jedna ljudska osobina, vernost. Na kraju basne je moralna pouka: Budite verni ako očekujete vernost zauzvrat.
Lisica i mačka
U kratkoj basni Lisica i mačka antički grčki pisac Ezop opisuje razgovor hvalisave lisice i skromne mačke. Lisica nije predstavljena univerzalno kao lukava, već kao hvalisava, a mačka kao skromna. Na kraju basne Ezop iznosi moralnu pouku da zdrav razum uvek vredi više od lukavstva.
Ezopove basne
Antički grčki pisac Ezop je stvorio basnu kao književnu vrstu, s najčešće tragičnim završetkom i poučnom moralnom poukom, koja je često dodata na kraju u obliku posebne poruke. Smatra se da je bio rodom iz Frigije u Maloj Aziji i rob u antičkoj Grčkoj. Uglavnom je pisao o životinjama koje imaju ljudske osobine i predstavljaju razne karakterne osobine ljudi, kao što su glupost, sebičnost, tvrdoglavost, pohlepa, lenjost, gordost, nemar, bahatost, neodgovornost, zloba, koje je kroz svoje basne kritikovao i opisivao. U nekim basnama su protagonisti i biljke, predmeti, pojmovi, ljudi, pa čak i bogovi.
Konj i magarac
Basnu Konj i magarac napisao je antički grčki pisac Ezop. Ova kratka priča kroz razgovor konja i magarca ističe moralnu pouku da ne dobijaš ništa ako si sebičan. Dositej Obradović ju je preveo i napisao naravoučenije, kojim se posebno ističe da ako se udruže veliki s malima, zajedno u životu bolje će proći.
Lav i zec
Basna Lav i zec antičkog grčkog pisca Ezopa bavi se problemom pohlepe i željom da se ima više nego što nam treba. Iz ove basne on izvodi moralnu pouku da čovek uvek treba da iskoristi priliku koja mu je pri ruci. Dositej Obradović je preveo basnu i napisao naravoučenije kojim kritikuje lakomost.
Dva jarca
Basna antičkog grčkog pisca Ezopa Dva jarca je veoma kratka. Kroz priču o dva jarca koja su se srela na brvnu izneta je moralna pouka da je bolje popustiti nego da dođe do nesreće zbog tvrdoglavosti.
Pas i vuk
Basna antičkog grčkog pisca Ezopa Pas i vuk je bila popularna od davnina zbog svoje moralne pouke o tome kako se sloboda ne sme razmenjivati zbog udobnosti ili finansijske dobiti. Kroz kratak razgovor psa i vuka naglašava se da ne postoji ništa toliko vredno koliko je sloboda. Francuski basnopisac Lafonten je doprineo popularnosti priče tako što je postala tema njegove istoimene basne Le loup et le chien.
Gradski miš i seoski miš
Basna antičkog grčkog pisca Ezopa Gradski miš i seoski miš prikazuje na slikovit način kroz kratku priču o gradskom mišu i seoskom mišu suprotnosti između grada i sela i tako ističe da ne postoji apsolutno nikakvo mesto koje je lepše od svoje kuće i mira koji ona pruža. Ova basna poručuje da je bolje biti bezbedan i slobodan nego u obilju usred puno straha i nesigurnosti.
Lisica i grožđe
Lisica i grožđe je basna antičkog grčkog pisca Ezopa. Iako opisuje čisto subjektivno ponašanje, izraz "kiselo grožđe" koje se razvija iz nje se često koristi u svakodnevnom govoru, kao ilustracija za stanje kognitivne disonance, a po njoj se naziva mehanizam odbrane, jedan oblik racionalizacije u psihologiji. Izraz "kiselo grožđe" se često određuje kao pokušaj da se umanji značaj nedostignutog uspeha i pred sobom i drugima opravda neuspeh.
Žaba i vo
Basna Žaba i vo se pripisuje antičkom grčkom basnopiscu Ezopu. Postoje klasične verzije ove basne na grčkom i latinskom jeziku, kao i nekoliko latinskih verzija u srednjem veku. Basna se odnosi na žabu koja se pokušava naduvati do veličine vola, ali eksplodira u tom pokušaju i obično se primenjuje na društveno-ekonomske odnose.