Artnit

Slikom Pokolj na Hiosu Ežen Delakroa je postao najveći neobarokni slikar romantizma. Pokolj na Hiosu, čiji je pun naziv Pokolj na Hiosu: grčke porodice u iščekivanju smrti ili ropstva, je nadahnut grčkim ratom za nezavisnost protiv Turaka, na koji je čitava zapadna Evropa gledala sa simpatijama. Danas se slika nalazi u muzeju Luvr u Parizu.

Lik Marka Kraljevića obogatio je srpsku narodnu književnost. O njemu su ispevane mnoge pesme, ispričane mnoge priče. Uz njega se splela legenda i njegovo ime je postalo simbol srpskog naroda. Ima toliko pesama o njemu da čine čitav jedan ciklus. Svaka pesma kazuje i ističe neku osobinu ovog junaka.

Muškatle su veoma izdržljive biljke i lake za negu. Cvetaju u proleće, leto, pa i za vreme toplih jesenjih dana. Veoma su popularne cvetnice i ukrašavaju terase, balkone, prozore, tremove i vrtove.

Srpske narodne svatovske pesme su veoma stare po postanku. To se najviše vidi iz opisa običaja o kojima pevaju. Svatovske pesme su mnogobrojne i raznovrsne po dešavanjima i osećanjima koji se u njima opisuju.

U svemu što je krasno ovoga sveta vaspitao si se od mladosti svoje, o novi mučeniče kneže Lazare, i krepka ruka Gospodnja među svom gospodom zemaljskom krepka i slavna pokaza se.

Đorđo Barbareli da Kastelfranko, poznat kao Đorđone, čuveni italijanski slikar visoke renesanse bio je prvi umetnik koji je slikao figure u pejzažu i žanr scene bez verske ili istorijske pozadine. Od malog broja njegovih dela Oluja je najindividualnija i najzagonetnija. Danas se slika nalazi u Galeriji Akademije u Veneciji.

Leži na moru pred Atinom ostrvo Egina, kao kakvo priviđenje koje menja svoj položaj svako četvrt sata.

U građenju lika Davida Štrpca u satiri Jazavac pred sudom Petar Kočić je najviše iskazao svoj smisao za karakterizaciju ličnosti. Ovaj lik ima svoju potpunu fizionomiju kao retko koja ličnost u srpskom realizmu.

Muškatle su veoma popularne biljke sa cvetovima prelepih boja. One najčešće ukrašavaju prozore, terase, balkone, tremove. Ali, ponekad se nađu u vrtovima i u domovima kao sobne biljke.

Voz juri sremskom ravnicom.

Oči nam zasenjuju samo bezbrojne i beskrajne brazde; one se, već prema brzini vožnje, ili šire i sklapaju kao neprestana, ćudljiva igra raznobojnih lepeza, levo i desno od nas, ili se pretvaraju u razlivene mrkozelene vode koje strelovito struje ka oštroj liniji u dnu vidika, gde ih očekuje nevidljiv i dubok pad.