Artnit

Švajcarski nadrealistički vajar i slikar italijanskog porekla Alberto Đakometi je skulpturu Gradskog trga izvajao 1948. godine. U to vreme je bio dobro upoznat sa egzistencijalizmom, a ova skulptura koja predstavlja metaforu čovečanstva koje egzistira na pola puta između bića i ništavila je mogla da se tumači na osnovu ovog filozofskog pravca. Danas se ova skulptura nalazi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.

Neobičan ciklus skulptura švajcarskog nadrealističkog vajara i slikara italijanskog porekla Alberta Đakometija iz 1951. godine prikazuje životinje, psa, mačku i konja. Skulptura Psa je najdetaljnija od ove tri i bila je jedna od njegovih najdražih skulptura i čak tema pesme američke pesnikinje Robin Beker, Đakometijev pas. Danas se ova skulptura nalazi u muzeju Hiršhorn i Vrtu skulpture u Vašingtonu.

Bronzana skulptura Mačke je jedna od nekoliko skulptura životinja švajcarskog nadrealističkog vajara i slikara italijanskog porekla Alberta Đakometija, a ostale su pas i dva konja. Ova Mačka, koju je modelovao 1954. godine, takođe može da se vidi u njegovih pet litografija iz 1951. godine. Skulptura se danas nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.

Vizija švajcarskog nadrealističkog vajara i slikara italijanskog porekla Alberta Đakometija postavlja figure u sopstvenom prostoru i privremenosti. Između 1947. i 1959. godine on stvara nekoliko skulptura čoveka i ljudi koji hodaju na platformi gradskog skvera. Iz ovog perioda poznata je skulptura Čovek koji hoda na kiši iz 1948. godine, koja je veoma slične dinamike, ali manjeg formata, kao i poznatija skulptura Čovek koji hoda iz 1947. godine. Ova skulptura se danas nalazi u muzeju Kuća kultura u Cirihu.

Krhke, izdužene, stilizovane bronzane skulpture krajem četrdesetih godina XX veka postaju zaštitni znak švajcarskog nadrealističkog vajara i slikara Alberta Đakometija. Među prvim velikim skulpturama stvoren je 1947. godine Čovek koji hoda (L'homme qui marche) izuzetno visoka i izdužena skulptura, koja je označila definitivnu umetničku transformaciju ka njegovom poznom, prepoznatljivom stilu.