Artnit

Kelti su poštovali ciklus života, kao i duhovnost, porodicu, prijateljstvo i ljubav kao važne aspekte života. Uskrsnuće i obnova života je najsnažniji kvalitet simbola leptira kojem su se Kelti divili. Oni su ga kao motiv koristili za izradu nakita, rezbarija i tetovažama.

- Odlaži sve. Nikada ne treba danas raditi ono što se može uraditi i sutra. Čak i nema potrebe bilo šta raditi, bilo danas, bilo sutra.

- Nikad ne razmišljaj o tome šta ćeš uraditi. Ne čini to.

Kantarion je poznat i po narodnim imenima Bogorodičina trava, Gospina trava, Gospino cveće, ivanje zelje, gorac, gorčan, gorčac, krvavi koren, krvavac, zvončac, žutenica, Ivanova trava, trava Svetog Ivana, krv Svetog Ivana, pljuskavica, pljuskarica, žuta metlica, žuta kantari, strašno zelje. Iz tih narodnih imena proizlazi njegovo veliko značenje kao lekovite biljke u narodnoj medicini, čija su lekovita svojstva poznata duže od dva milenijuma.

Kantarion je poznat po narodnim imenima Bogorodičina trava, Gospina trava, Gospino cveće, Ivanova trava, trava Svetog Ivana, krv Svetog Ivana, ivanje zelje. Još u starom veku kantarion je bio simbol zdravlja. "Čudotvornu biljku" kantarion koriste već vekovima, a u njoj su ljudi našli mnogo simbolike.

Dunja je voće koje su drevne civilizacije izuzetno cenile. Slavljena je u pesmama i mitologiji, opisana su njena brojna lekovita svojstva i bila je motiv na umetničkim slikama i mozaicima. Uz nju je vezivana zanimljiva simbolika i narodni običaji. Poznata je kao jedan od simbola jeseni, a zbog lepog mirisa često su je držali kao ukras na ormaru ili kao potpourri stavljali u fioke s rubljem.

Život u tadanjem Beogradu nije bio monoton, nego bi se pre moglo reći interesantan i veseo. Posla je bilo dosta. Za sve vreme austriske vladavine građeno je vrlo mnogo. Za kratko vreme od dvadesetak godina izgrađena je današnja beogradska tvrđava. Osim tvrđave sagrađene su mnoge zaista ogomne, vojničke i varoške, zgrade. Naročito mnogo podignuto je kasarni. Ovi poslovi davali su dovoljno zarade gotovo svim društvenim slojevima. Novac se mogao lako zaraditi, ali i lako potrošiti. Neki naš priprost čovek, izgleda neki kalfa, žali se (1727), u pismu nekome svome: "Zašto znate kakvi je Beograd za siromaha čoveka: što danas dobiješ, to sutra potrošiš".

Humorističko-satiričnu pripovetku s elementima groteskne fantastike Kraljević Marko po drugi put među Srbima Radoje Domanović je napisao 1902. godine. Ova pripovetka je prožeta dahom narodne poezije, a satira je data na osnovu mekog držanja režima prema upadima arnautskih četa i pod impresijom prema nasilju režima. Domanović se u ovoj pripoveci suprotstavlja lažnom rodoljublju, praznoj retorici i pozivanju na Kosovo i kosovske junake bez ikakvog osnova i pravog delanja.

Slika Ples oko zlatnog teleta iz 1910. godine odražava snažnu religioznu pozadinu nemačkog slikara i grafičara Emila Noldea i odjekuje fovizmom u njegovoj smeloj upotrebi boja i teme. Svojim prikazom nagih ili skoro nagih žena sugeriše nastajanje interesovanja za primitivizam i daje razlog za njegova kasnija putovanja Južnim Pacifikom gde su autohtona društva ranije inspirisala rad Pola Gogena. Danas se slika nalazi u Državnoj galeriji moderne umetnosti u Minhenu.

U zbirci pesama Spisak iz knjige Kora Vasko Popa prikazuje različito ponašanje domaćih životinja u tragičnim okolnostima. Kao strukturalno-sadržajnu formulu zagonetke on slika magarca u kratkoj istoimenoj pesmi, nalik na skicu. Ovu pesmu prožima tajanstvenost, jer je ostvarena izabranim rečima, asketskim govorom i iz nje proističu brojna pitanja o otuđenosti čoveka u savremenom svetu.

Na engleskog slikara i ilustratora knjiga Valtera Krejna su imali veliki uticaj Edvard Bern Džouns i prerafaelisti. Sliku Neptunovi konji je naslikao 1892. godine, u jeku simbolističkog pokreta. Na njoj predstavlja mitološke likove i naglašava istovremeno snagu mora. Ova slika se danas nalazi u muzeju Stara pinakoteka u Minhenu.