Artnit

Persi Biš Šeli je završio lirsku pesmu Ševi, jednu od svojih najpoznatijih pesama, u junu 1820. godine. Inspiracija za pesmu bila je njegova večernja šetnja sa suprugom Marijom, poznatoj po svom gotičkom romanu Frankenštajn, u Livornu u Italiji. Tema pesme je snaga prirode koja inspiriše i ushićuje ljudski duh. Kroz pesmu ševe koja živi u jednom trenutku bude se različiti delovi prirode, koji u pesniku stvaraju sreću.

Privrženost vrlini

Ševa je ptica za koju se veruje da, ako se prinese obolelom koji će umreti, ona okreće glavu i ne gleda ga. Ali, ako će se oboleti oporaviti, ptica uopšte ne skida oči s njega, i uistinu je uzrok što će ga bolest ostaviti na miru. Slično, privrženost vrlini nikad se ne iskazuje u odnosu na rđavu ili naopaku stvar, nego se uvek zadržava kraj onih čestitih i vrlih stvari, i vraća se u plemenita srca kao što se ptice u zelenim šumama vraćaju rascvetalim granama. A ova privrženost ispoljava se više kod zle kobi nego u blagostanju, ponašajući se kao svetlost koja najviše sija tamo gde naiđe na najmračnije mesto.

Ševa je veoma poznata ptica po svom lepom glasu i radosnom pevanju. Ona se pojavljuje u književnosti, muzici, poslovicama, mitologiji, pa čak i u religiji. Za razliku od većine ptica takođe peva dok leti, i zato je u mitologiji simbol vedrine i ukazuje na radost i podseća da treba da nađemo radost u našim životima.

Poljska ševa (Alauda arvensis) je mala ptica selica, koja je poznata po svojoj lepoj pesmi. Zovu je i nebeska ševa, jer dok leti veoma često se može čuti kako peva. U književnosti i muzici se često pominje zbog svoje lepe pesme. Najviše je rasprostranjena u Evropi, Aziji i u planinama severne Afrike. Živi na obradivim površinama, pašnjacima, u stepi.