Artnit

Doktorka još kaže da, kada hoćete da se odvojite od sveta, kada hoćete da vas nema, kada hoćete da preskočite branu vlastitog života, kada hoćete da izvršite samoubistvo, morate u sebi da pronađete mnogo snage.

U pravu je.

Leminzi su mali glodari sa neobičnom reputacijom. Njima se pripisuje jedinstvena osobina: kada se njihov broj preterano poveća, oni polaze na veliko putovanje koje se završava masovnim samoubilačkim skokom sa visoke litice. Kolektivno samoubistvo leminga je danas široko rasprostranjeni mit. Njegova dramska privlačnost dovela je do mnogobrojnih pominjanja leminga u popularnoj kulturi, raznih tumačenja instinkta ili motiva koji bi mogao da ih nagoni na autodestrukciju, kao i korišćenja u vidu metafore za mase koje srljaju slepo u sopstvenu propast.

Nekoliko puta sedeo je u uglu kantine s grupicom suicidalnih pacijenata i slušao ih kako se prisećaju revnosti s kojom su planirali da umru, i kako se vajkaju što nisu uspeli. Svako je ostao uronjen u znamenitost sopstvenog pokušaja samoubistva i sramotu što ga je preživeo. Da to ljudi zaista mogu da urade, da mogu da upravljaju sopstvenom smrću, bilo je izvor opčinjenosti za sve njih - to je bila njihova prirodna tema, kao kad dečaci pričaju o sportu.

Francuski sociolog Emil Dirkem je uveo koncept anomije u svom delu Podela rada u društvu, koje je objavio 1893. godine, a zatim u delu Samoubistvo, objavljenom 1897. godine. On smatra da se anomija pojavljuje u industrijskom društvu kada je oslabila društvena kontrola, a stanje anomije karakteriše odsustvo normi ili njihova nedefinisanost i nejasna formulisanost. Kao i ostale probleme u društvu, anomiju posmatra kao patološku pojavu, čime nagoveštava da ona može da se izleči.

Nijedan filozof novog veka pre Karla Marksa nije ostavio toliki trag u istoriji etike kao Imanuel Kant. Svoje etičko učenje izložio je u delu Kritika praktičnog uma, koje je objavljeno 1788. godine. Otkrivajući zakonitosti ljudske moralne prakse ističe da je samo kritički precizirao pojmove i razlučio njihovo značenje, a odgovor na pitanje šta treba da činim čovek nalazi u samom sebi.

Dešava se da se dekor sruši. Ustajanje, tramvaj, četiri sata u kancelariji ili u fabrici, obrok, tramvaj, četiri sata rada, obrok, san i ponedeljak utorak sreda četvrtak petak i subota u istom ritmu, ovaj put se najčešće lako sledi. Ali jednog dana, pojavljuje se "zašto" i sve započinje umorom u znaku čuđenja. "Započinje", to je značajno.

Što je najčudnije: mladi se ljudi osećaju nesrećnijim nego stariji. Mladićsko je očajanje naglo i ogorčeno, jer ne znaju koliko posle prvih poraza ostaje u životu još novih puteva sreće i pobede; zato je i najviše samoubistava među mladima.

U svom poznatom delu Samoubistvo, objavljenom 1897. godine, čuveni francuski sociolog Emil Dirkem razmatra pojavnost samoubistva u vezi sa nizom faktora koji ga determinišu. Osnova razmatranja ovog patološkog fenomena, prema kome je i savremeno društvo velikim delom nemoćno, su rezultati istraživanja u nizu zemalja.