Artnit

Potočna pastrmka (Salmo trutta fario) ima vretenasto telo s tupom njuškom i malim oštrim zubima. Ispušta zvonak zvuk, pa se čini da zviždi u vodi. U zavisnosti od staništa dežmekasta je ili vitka, leđa joj se presavijaju smeđe-zeleno, bokovi su joj žućkaste boje. Na tamnijim bokovima razaznaju se svetlo oivičene crvene ili plavičaste pege. Pastrmka voli bistre, hladne tekuće vode sa šljunčanim dnom ili onim od oblutaka, udubljenja, sprana potočna korita, izdubljene delove obale, korenje obalnih biljaka i pećine ispod kamenja i blokova stena.

Otac je želeo da nas nauči svemu u vezi s pecanjem. Za njega je pecanje bilo život, iako je u njemu u stvari uvek bio gubitnik. Pecanje je lukavstvo, strpljenje, pritajena svirepost, lepota i sreća. Često je govoreći o tome spominjao svog prijatelja Pola Meklina, mada religioznost nije delio s njim. Otac je bio ateista, zastupao je mišljenje da postojanje Boga nije uslov za lepotu sveta, misleći pri tom u prvom redu na lepotu naše reke. Mene to tada nije zanimalo - kao ni literatura Berensa i Renela i ostalih mušičara koje nam je preporučivao da čitamo.